У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Јасмине Васовић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Лазин, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела уништење и оштећење туђе ствари из члана 212. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Пека Обрадовића, поднетом против правноснажних решења Основног суда у Прокупљу 3К.бр.218/18 од 14.01.2020. године и Кв.бр.142/2020 од 30.09.2020. године, у седници већа одржаној дана 02.12.2020. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Пека Обрадовића, поднет против правноснажних решења Основног суда у Прокупљу 3К.бр.218/18 од 14.01.2020. године и Кв.бр.142/2020 од 30.09.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Прокупљу 3К.бр.218/18 од 14.01.2020. године у ставу првом изреке одређено је да трошкови кривичног поступка које је имао окривљени АА ангажовањем браниоца из реда адвоката износе 24.750,00 динара, те је обавезан приватни тужилац ББ да наведени новчани износ исплати окривљеном АА у року од 8 дана по правноснажности решења, под претњом принудног извршења. У ставу другом изреке решења одбијен је као неоснован захтев браниоца окривљеног АА - адвоката Пека Обрадовића којим је тражио исплату трошкова кривичног поступка у износу већем од одређеног у ставу првом изреке решења.

Решењем Основног суда у Прокупљу Кв.бр.142/2020 од 30.09.2020. године одбијене су као неосноване жалбе пуномоћника приватног тужиоца ББ - адвоката Љубише Костадиновића и браниоца окривљеног АА - адвоката Пека Обрадовића, а које су изјављене против решења Основног суда у Прокупљу 3К.бр.218/18 од 14.01.2020. године.

Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Пеко Обрадовић, због повреде закона из члана 441. став 4. у вези чланова 261. став 2. тачка 7), 262. и 265. став 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји као основан поднети захтев, те да преиначи решења Основног суда у Прокупљу 3К.бр.218/18 од 14.01.2020. године и Кв.бр.142/2020 од 30.09.2020. године тако што ће окривљеном АА, поред досуђених трошкова кривичног поступка у износу од 24.750,00 динара, досудити још и износ од укупно 90.750,00 динара и то на име трошкова за састављање захтева за накнаду трошкова кривичног поступка од 13.01.2020. године износ од још 8.250,00 динара, за састављање жалбе на првостепено решење од 22.01.2020. године и два образложена поднеска од 12.07.2018. године и 30.08.2018. године износе од по 16.500,00 динара и за састављање захтева за заштиту законитости износ од 33.000,00 динара, те обавезати приватног тужиоца ББ да ове трошкове кривичног поступка накнади окривљеном АА у року од 15 дана од дана пријема одлуке под претњом принудног извршења или да укине наведена правноснажна решења у побијаном делу и предмет у том делу врати нижестепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, бранилац окривљеног АА у поднетом захтеву истиче да су побијаним решењима Основног суда у Прокупљу повређене одредбе чланова 261. став 2. тачка 7), 262. и 265. став 3. ЗКП, јер је погрешан закључак суда да окривљеном не припадају трошкови кривичног поступка које је имао на име заступања од стране стручног лица - адвоката и то конкретно трошкови на име награде браниоцу за састављање два образложена поднеска од 12.07.2018. године и 30.08.2018. године и жалбе на првостепено решење о трошковима кривичног поступка од 22.01.2020. године у износу од по 16.500,00 динара за сваки, обзиром да по ставу браниоца окривљени може ове трошкове потраживати у року од 1 године од дана правноснажности пресуде Основног суда у Прокупљу 3К.бр.218/18 од 17.12.2018. године која је постала правноснажна дана 17.12.2019. године, независно од тога што у конкретном случају није изјавио жалбу против наведене пресуде, при чему оваквим поступањем окривљеног нису проузроковани никакви додатни трошкови за приватног тужиоца. Поред тога, како по ставу браниоца окривљеног захтев за накнаду трошкова кривичног поступка представља образложени поднесак, а не необразложени поднесак како то погрешно сматра суд, то је у конкретном случају окривљеном требало сходно одредби Тарифног броја 4. став 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката досудити износ од још 8.250.00 динара на име награде браниоцу за састављање захтева за накнаду трошкова поступка од 13.01.2020. године.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, исти наводи истакнути у жалби браниоца окривљеног АА - адвоката Пека Обрадовића били су предмет разматрања другостепеног већа Основног суда у Прокупљу које је поступало по жалбама изјављеним против првостепеног решења Основног суда у Прокупљу 3К.бр.218/18 од 14.01.2020. године. Другостепено веће Основног суда у Прокупљу је ове наводе оценило неоснованим и о томе на страни 3 другостепеног решења Кв.бр.142/2020 од 30.09.2020. године изнело јасне и аргументоване разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним решењима није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Пека Обрадовића, то је Врховни касациони суд на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Снежана Лазин, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић