Спп 4/2019 поступак за решавање СПП; 3.19.2 ванпарнични поступак

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Спп 4/2019
01.10.2019. година
Београд

ОСНОВНИ СУД У КРУШЕВЦУ

ВЕЗА: Су II – 17-1/19

Извод из записника са X седнице Грађанског одељења Врховног касационог суда одржане 27.09.2019. године.

О Д Л У К А

ОДБАЦУЈЕ СЕ захтев Основног суда у Крушевцу за решавање спорног правног питања о основаности захтева за упис у матичну књигу рођених у ванпарничном поступку, у предметима Р2 22/19 и Р2 30/19.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Крушевцу је овом суду доставио захтев за покретање поступка за решавање спорног правног питања, у смислу члана 180. Закона о парничном поступку, уз достављајући списе два ванпарнична предмета и наводећи да је пред тим судом покренуто више од 50 таквих ванпарничних поступака ради утврђивања чињенице времена и места рођења лица албанске националности, рођених на територији АП Косово и Метохија. Према наводима из захтева, ради се о лицима која су рођена на територији општине Призрен, Ораховац и Гора, за које је надлежна полицијска управа на територији Града Крушевца. Предлагачи су уз предлог доставили писане доказе да су лица уписана у матичне књиге – евиденције тзв. Републике Косово. Достављени су и докази да су родитељи лица за које се утврђује чињеница времена и места рођења држављани Републике Србије, са валидним личним картама, као и уверења о пријави рођења детета издате од стране Дома здравља Ораховац, односно Дома здравља Драгаш – Гора. Предлагали су суду да се изведе доказ саслушањем странака и сведока, а на околност утврђивања чињеница времена и места рођења лица која су рођена на територији АП Косово и Метохија. Према њиховим наводима, правни интерес за утврђење ових чињеница је у прибављању потребних докумената за улазак у Републику Србију и слободно кретање. У појединим предметима, неки чланови породице су достављали суду писане доказе да имају пребивалиште на територији Републике Србије, уз навођење да им је правни интерес да се сви окупе и наставе заједнички живот у Републици Србији.

Прибављајући доказе по службеној дужности и то од надлежног Министарства за унутрашње послове и матичне службе на чијем подручју је боравило лице чије се рођење доказује, суд је утврдио да малолетна лица, предлагачи нису уписани у матичну књигу рођених Републике Србије, да им није додељен јединствен матични број и да немају пријављено пребивалиште, а углавном се ради о лицима која су рођена после 1999. године на територији Косова и Метохије. Према изјашњењу Канцеларије за Косово и Метохију, Бриселским споразумом није обухваћено признавање отпусних листа страних болница које делатност обављају сходно прописима привремених институција формираних на подручју Косова и Метохије, те је на снази употреба Правилника о поступку издавања пријаве рођења детета и образац пријаве рођења детета у здравственој установи, као и Уредба о плану мреже здравствених установа, у складу са Законом о матичним књигама. Према табеларном приказу садржаном у члану 3. Уредбе о изменама Уредбе о плану мреже здравствених установа (''Службени гласник РС'' бр. 13/18), под редним бројем 15 за АП Косово о Метохију прописано је, између осталог, да је за подручје општине Призрен, надлежан Дом здравља Штрпци, а странке уз предлог којим захтевају утврђење времена и места рођења, прилажу суду образац пријаве рођења оверен печатом Здравственог центра Призрен – Дом здравља Ораховац.

У захтеву за решавање спорног правног питања се наводи, да по налажењу Основног суда у Крушевцу, приложена писана документација и то пријава рођења детета не представља валидан доказ из ког би се могла утврдити чињеница времена и места рођења, посебно што је у већини ситуација за сведока предложено исто лице, те да из тих разлога поднете предлоге треба одбити као неосноване, јер нису испуњени услови прописани чланом 71.ђ) Закона о ванпарничном поступку.

На седници Грађанског одељења одржаној 27.09.2019. године, Врховни касациони суд је одбацио захтев за решавање спорног правног питања, налазећи да Основни суд у Крушевцу није поставио, односно одредио спорно правно питање које је од значаја за одлучивање о предмету поступка пред судом, у смислу члана 180. и 181. ЗПП, већ се од Врховног касационог суда захтева мишљење у вези изнетог става о основаности поменутих предлога за утврђивање времена и места рођења предлагача, у овим предметима, што не може бити предмет поступка за решавање спорног правног питања у смислу члана 180. ЗПП. Поред тога, Врховном касационом суду је раније поднет захтев за заузимање правног става поводом питања ''основаности захтева за накнадни упис у матичну књигу рођених у ванпарничном поступку'', од стране Основног суда у Бујановцу, за лица рођена на територији АП КиМ и већ уписана у матичну књигу рођених од стране институција тзв. Републике Косово, да би била уписана и у матичну књигу рођених Републике Србије и то у предмету Спп 4/15. Грађанско одељење Врховног касационог суда је такав захтев одбацило, јер је у предметима који су достављени уз захтев, већ била донета првостепена одлука.

Међутим, имајући у виду значај питања, седница Грађанског одељења од 27.09.2019. године, усвојила је закључак да се од нижестепених судова прибаве извештаји са свим потребним подацима и одлукама како би се извршила анализа постојеће судске праксе и предузели одговарајући кораци у правцу њеног уједначавања.

Председник Грађанског одељења

судија др Драгиша Слијепчевић