Р 6380/2019 3.21

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 6380/19
03.10.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Зоране Делибашић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Живко Дедовић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Високи савет судства, Први основни суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво, са седиштем у Београду, одлучујући о захтеву за одређивање другог стварно надлежног суда, у седници већа одржаној дана 03.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Други основни суд у Београду за поступање у предмету Првог основног суда у Београду П 20969/19.

О б р а з л о ж е њ е

Први основни суд у Београду је уз акт од 23.09.2019. године, Врховном касационом суду доставио предмет П 20969/19 уз захтев за делегацију надлежности. У захтеву је наведено да постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у означеном предмету, у смислу члана 62. Закона о парничном поступку, односно члана 32. Устава Републике Србије и члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, јер се поднетом тужбом тражи исплата законске затезне камате због задоцњења у плаћању награде тужиоцу за вештачење обављено у предмету Првог основног суда у Београду Ки 7668/13.

Одредбом члана 62. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 55/14 и 87/18), прописано је да надлежни суд првог степена може сам или на предлог странке да поднесе захтев највишем суду одређене врсте да одреди да у поједином предмету поступа други стварно надлежни суд, ако је очигледно да ће тако лакше да се спроведе поступак или ако за то постоје други оправдани разлози. Према ставу 7. истог члана, о захтеву надлежног суда првог степена из става 1. овог члана одлучује веће највишег суда одређене врсте.

У конкретном случају, тужиља је дана 28.12.2016. године поднела тужбу у којој наводи да је као вештак, по наредби Првог основног суда у Београду, у предмету Ки 7668/13 обавила вештачење и да су јој трошкови награде за обављено вештачење исплаћени са задоцњењем. Тужбеним захтевом је тражила да се обавеже тужена Република Србија - Високи савет судства - Први основни суд у Београду да јој на име дуга-законске затезне камате на трошкове вештачења исплати одређени новчани износ са законском затезном каматом од подношења тужбе до исплате, као и да јој надокнади трошкове поступка.

Имајући у виду да је у поднетој тужби као орган тужене Републике Србије означен и Први основни суд у Београду, чијим поступањем је тужиљи награда за вештачење исплаћена са задоцњењем, по налажењу Врховног касационог суда постоје оправдани разлози за одређивање другог стварно надлежног суда у циљу очувања права странака на независан и непристрасан суд и правично суђење, гарантованих чланом 32. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/2006) и чланом 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист Србије и Црне Горе“ - Међународни уговори број 9/03 од 26.12.2003. године ... „Службени гласник РС“ - Међународни уговори број 10/15 од 11.05.2015. године).

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 62. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић