Саопштење Опште седнице поводом Извештаја о раду судова у Републици Србији у 2011. години, са усвојеним закључцима

Општа седница Врховног касационог суда размотрила је Извештај о раду судова за 2011. годину и усвојила закључке из Извештаја.

Извештај о раду судова за 2011. годину показује да су судови у Републици Србији постигли боље резултате него у 2010. години. 

Анализа резултата рада апелационих судова показује да су апелациони судови радили добро, да је најбоље радио Апелациони суд у Београду, али и да су резултати рада Апелационог суда у Новом Саду врло добри, док су резултати рада осталих апелационих судова добри.
    
Када је реч о вишим судовима анализа показује да су виши судови радили добро. Резултати рада Вишег суда у Београду су најбољи, али су добри и резултати виших судова у Крагујевцу и Нишу.

Из статистичких података из Извештаја о раду основних судова се види да су судови савладали прилив и решили већи број предмета од броја који је примљен, међутим ако се од укупног броја решених предмета одузме 591.192 Ив предмета Првог основног суда у Београду који су окончани обуставом, због повлачења предлога за извршење извршног повериоца ЈКП „Инфостан“, добијени подаци показују да основни судови нису савладали прилив предмета ако се посматрају све материје. 
Први и Други основни суд у Београду су међу најоптерећенијим судовима у Републици Србији.

Из Извештаја о раду Управног суда види се да су резултати рада тог суда бољи у односу на 2010. годину, да је савладан прилив и да је решен већи број предмета од броја који је примљен.

Анализа рада Привредног апелационог суда и привредних судова показује да прилив предмета није савладан. 
Ако се посматра укупан број решених предмета по судији, највећи број просечно решених предмета по судији имају привредни судови у Београду (152,86), Новом Саду (94,61), Зрењанину (85,64), Крагујевцу (81,94), док најмање просечно решених предмета по судији имају привредни судови у  Зајечару (47,56), Нишу (49,18) и Лесковацу (51,74). 

Из Извештаја о раду Вишег прекршајног суда и прекршајних судова уочава се да је у тим судовима прилив предмета савладан и решен већи број предмета. Најбоље резултате рада постигли су прекршајни судови у Бечеју и Шапцу.

Анализа резултата рада судова показује да су судови неједнако оптерећени приливом предмета, што је посебно изражено код основних и прекршајних судова. 

Исти закључак о неравномерној оптерећености судова изведен је и после разматрања Извештаја о раду судова за 2010. годину, након чега је Министарству правде упућена иницијатива за измену закона којим су одређена седишта и подручја судова, али тај закон није мењан. 

Резултати рада судова у 2011. години, у односу на 2010. годину су знатно бољи. Тиме се потврдила објективност раније процене да ће после три године реформисано судство показати да су циљеви из Националне стратегије реформе правосуђа у знатној мери остварени.