Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 10/10
13.05.2010. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Мирјане Ивић и Снежане Андрејевић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Радојком Маринковић, као записничарем, решавајући о захтеву др Д.М. из Р., за преиспитивање судске одлуке – решења Управног суда у Београду 12 У.19264/10 од 08.04.2010. године, у предмету одлагања извршења дисциплинског решења, у нејавној седници већа одржаној дана 13.05.2010. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

 

            Захтев СЕ ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

 

Поднетим захтевом подносилац др Д.М. из Р., предлаже преиспитивање судске одлуке – решења Управног суда у Београду 12 У.19264/10 од 08.04.2010. године, којим је одбијен његов захтев за одлагање извршења првостепеног решења Министарства финансија Републике Србије, Пореске управе централе ... од 11.01.2010. године, којим му је изречена дисциплинска мера престанка радног односа. Побијано решење Управног суда донето је по захтеву Д.М. за одлагање извршења првостепеног решења поднетом у оквиру тужбе којом је покренуо управни спор против решења Жалбене комисије Владе Републике Србије број ... од 02.03.2010. године, којим је одбијена његова жалба изјављена против означеног првостепеног решења од 11.01.2010. године.

У поступку претходног испитивања поднетог захтева Врховни касациони суд је нашао да је захтев недозвољен.

Према члану 3. у вези члана 8. став 1. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), Управни суд у управном спору одлучује о законитости коначних управних аката и коначних појединачних аката којима се решава о праву, обавези или на закону заснованом интересу, осим оних у погледу којих је у одређеном случају предвиђена другачија судска заштита као и о законитости других коначних појединачних аката када је то законом предвиђено. Према члану 17. истог Закона, управни спор се покреће тужбом.

Одредбом члана 40. став 1. Закона о управним споровима прописано је да суд решава спор пресудом, а према одредбама члана 25. до 32. истог закона, суд одлучује решењем у управном спору када се у законом предвиђеним случајевима тужба одбацује или се покренути поступак обуставља.

Одредбом члана 49. став 1. Закона о управним споровима  прописано је да против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке. Према ставу 2. овог члана закона захтев може да се поднесе када је то законом предвиђено, у случајевима када је суд одлучивао у спору пуне јурисдикцији и у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба, а према ставу 3. захтев се може поднети због повреде закона, другог прописа или општег акта или због повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решавање ствари. Одредбом члана 23. став 1. Закона о управним споровима, која се односи на одложено дејство тужбе, прописано је да тужба по правилу не одлаже извршење управног акта против кога је поднета. Ставом 2 овог члана закона прописано је да по захтеву тужиоца суд може одложити извршење коначног управног акта којим је мериторно одлучено у управној ствари, до доношења судске одлуке, ако би извршење нанело тужиоцу штету која би се тешко могла надокнадити а одлагање није противно јавном интересу нити би се одлагањем нанела већа или ненадокнадива штета противној странци односно заинтересованом лицу. Према ставу 3. члана 23. Закона о управним споровима странка из управног поступка изузетно може тражити од суда одлагање извршења управног акта и пре подношења тужбе у случају хитности и када је изјављена жалба која по закону нема одложно дејство, а поступак по жалби није окончан. Према ставу 4. члана 23. наведеног закона, по захтеву за одлагање извршења суд одлучује решењем најкасније у року од 5 дана од дана пријема захтева из става 2. и 3. овога члана.

Из наведених законских одредби произилази да решењем које доноси применом члана 23. Закона о управним споровима, одлучујући о захтеву странке за одлагање извршења управног акта, Управни суд не одлучује по тужби којом је покренут управни спор и предмету тог спора, односно не одлучује о законитости управног акта који се тужбом оспорава. Стога, према ставу Врховног касационог суда, одлука Управног суда донета у примени члана 23. Закона о управним споровима не представља правноснажну одлуку Управног суда из члана 49. став 1. Закона о управним споровима чије преиспитивање странка може тражити пред Врховним касационим судом подношењем захтева за преиспитивање судске одлуке као ванредног правног средства.

Како се захтевом за преиспитивање судске одлуке у конкретном случају не предлаже преиспитивање одлуке Управног суда донете по тужби којом је тужилац М.Д. из Б. покренуо управни спор против решења Жалбене комисије Владе Републике Србије број ... од 02.03.2010. године којим је одбијена његова жалба изјављена против првостепеног решења Министарства финансија Републике Србије, Пореске управе, централе ... од 11.01.2010. године, којим му је изречена дисциплинска мера престанка радног односа, већ се захтевом тражи преиспитивање решења Управног суда у Београду 12 У 19264/10 од 08.04.2010. године, којим је одбијен захтев тужиоца поднет у оквиру наведене тужбе за одлагање извршења означеног првостепеног решења од 11.01.2010. године, Врховни касациони суд налази да нису испуњени услови за подношење захтева за преиспитивање судске одлуке из члана 49. став 1. Закона о управним споровима, због чега је захтев недозвољен.

Са изнетих разлога, а на основу члана 53. став 1. Закона о управним споровима, којим је прописано да ће Врховни касациони суд недозвољен захтев за преиспитивање судске одлуке одбацити решењем, одлучено је као у диспозитиву овог решења.

РЕШЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

Дана 13.05.2010. године, Узп  10/10

 

Записничар,                                                             Председник већа - судија,

Радојка Маринковић,с.р.                                         Снежана Живковић,с.р.