.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 250/2019
28.02.2020. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула и Бранислава Босиљковића, чланова већа, са саветником Драгицом Вранић, као записничарем, одлучујући о захтеву АА из ..., ..., кога заступа пуномоћник Желимир Џамбић, адвокат из ..., ..., за преиспитивање судске одлуке – решења Управног суда III-6 Ув 222/19 од 21.05.2019. године, са противном странком Републиком Србијом – Владом Републике Србије, Комисијом за издавање потврда на основу којих се утврђује право на исплату доспелих обавеза према депонентима ББ АД ..., у ликвидацији и грађанима који су девизна средства положили на основу Уговора о пословно – техничкој сарадњи са ВВ ..., код Банке ... , у предмету ћутања управе, у нејавној седници већа одржаној дана 28.02.2020. године, донео је
П Р Е С У Д У
Захтев се УВАЖАВА, УКИДА СЕ решење Управног суда III-6 Ув 222/19 од 21.05.2019. године и предмет враћа Управном суду на поновно одлучивање.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаним решењем, ставом првим диспозитива, одбијен је приговор подносиоца захтева изјављен против решења Управног суда 11 У 14238/16 од 04.04.2019. године, а ставом другим диспозитива одбијен је захтев подносиоца приговора за накнаду трошкова управног спора. Решењем судије појединца Управног суда 11 У 14238/16 од 04.04.2019. године, одбачена је тужба због ћутања управе тужиоца АА из ..., применом одредбе члана 26. став 1. тачка 3. Закона о управним споровима, а у вези са чл. 15. и 19. истог закона.
У захтеву за преиспитивање побијаног решења поднетом због повреде правила поступка и повреде закона, подносилац указује да је погрешно закључивање Управног суда да је накнадни захтев од 19.09.2016. године, који је приложио уз поднету тужбу због ћутања управе поднео ненадлежном органу. Понавља наводе приговора да стручне и административно-техничке послове за потребе Комисије за издавање потврда на основу којих се утврђује право на исплату доспелих обавеза према депонентима ББ АД ..., у ликвидацији и грађанима који су девизна средства положили на основу Уговора о пословно – техничкој сарадњи са ВВ ..., код Банке ..., обавља Народна банка Србије на основу члана 3. став 6. Одлуке о начину и условима издавања потврде о утврђивању права на исплату доспелих обавеза депонентима ББ АД ... у ликвидацији и грађанима који су девизна средства положили код Банке ... . С обзиром на то да му Комисија није издала тражену потврду по његовом захтеву он је 19.09.2016. године поднео накнадни захтев за доношење одлуке по захтеву који је поднео Народној банци Србије, Комисији за издавање потврда на основу којих се утврђује право на исплату доспелих обавеза према депонентима ББ АД ... у ликвидацији и грађанима који су девизна средства положили на основу уговора о пословно – техничкој сарадњи са ВВ ..., код Банке ... . Указује да је подношењем накнадног захтева Комисији преко Народне банке Србије поступао у свему у складу са прописима јер административно-техничке послове за Комисију обавља Народна банка Србије, а у те послове спада и пријем писмена и захтева и прослеђивања истих Комисији која нема другу адресу на којој би се слале пошиљке осим адресе Народне банке Србије. Предложио је да Врховни касациони суд побијано решење укине.
Противна странка није доставила одговор на захтев.
Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијано решење у границама захтева у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'', број 111/09), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.
Према разлозима образложења побијаног решења, по оцени посебног већа Управног суда, правилно је судија појединац решењем од 04.04.2019. године одбацио тужбу подносиоца приговора применом одредбе члана 26. став 1. тачка 3) Закона о управним споровима, са образложењем да нису били испуњени законом прописани услови за подношење тужбе због ћутања управе, јер тужилац уз тужбу није доставио доказе да је захтев и накнадну ургенцију предао овде туженом органу, тј. Комисији коју је формирала Влада Републике Србије, с обзиром да Комисија за издавање потврда на основу којих се утврђује право на исплату доспелих обавеза према депонентима ББ АД ... у ликвидацији и грађанима који су девизна средства положили на основу уговора о пословно – техничкој сарадњи са ВВ ..., код Банке ..., није Комисија Народне банке Србије, сагласно одредби тачке 3) Одлуке о начину и условима издавања потврда о утврђивању права на исплату доспелих обавеза депонентима ББ у ликвидацији и грађанима који су девизна средства положили код Банке ... (''Службени гласник РС'' број 48/02). Ово јер је поменутом одлуком прописано да Влада Републике Србије формира Комисију за издавање предметне потврде при чему је Народна банка Србије задужена за све стручне и административно-техничке послове за потребе Комисије.
Оцењујући законитост побијаног решења, Врховни касациони суд налази да су основани наводи захтева да је Управни суд доношењем побијаног решења битно повредио правила поступка, и то повредом права подносиоца на образложену судску одлуку. Ово стога што је тужилац у приговору истицао, а што у основи понавља и у захтеву за преиспитивање судске одлуке, да је подношењем накнадног захтева Комисији преко Народне банке Србије поступао у свему у складу са прописима јер сагласно Одлуци о начину и условима издавања потврда о утврђивању права на исплату доспелих обавеза депонентима ББ АД ... у ликвидацији и грађанима који су девизна средства положили код Банке ..., административно-техничке послове за Комисију обавља Народна банка Србије, а у те послове спадају и пријем писмена и захтева и прослеђивање истих Комисији која нема другу адресу на којој би се слале пошиљке осим адресе Народне банке Србије.
У образложењу побијаног решења су цитирани наводи приговора, али их Управни суд није оценио у довољној мери, имајући у виду Одлуку о начину и условима издавања потврда о утврђивању права на исплату доспелих обавеза депонентима ББ АД ... у ликвидацији и грађанима који су девизна средства положили код Банке ... из које произлази да је Народна банка Србије задужена за све стручне и административно-техничке послове за потребе Комисије за издавање потврда на основу којих се утврђује право на исплату доспелих обавеза према депонентима ББ АД ..., у ликвидацији и грађанима који су девизна средства положили на основу уговора о пословно – техничкој сарадњи са ВВ, код Банке ... . С обзиром на значај ових навода за оцену испуњености услова за подношење тужбе због ћутања управе – неодлучивања туженог органа о захтеву тужиоца за издавање тражене потврде, Управни суд је пропуштањем да их оцени повредио право подносиоца захтева на образложену судску одлуку.
Имајући у виду изложено, Врховни касациони суд је нашао да су побијаним решењем повређена правила поступка која су од утицаја на решење ствари, па је, на основу одредбе члана 55. став 2. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву ове пресуде и предмет вратио Управном суду да донесе нову одлуку о приговору подносиоца.
ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ
дана 28.02.2020. године, Узп 250/2019
Записничар, Председник већа – судија,
Драгица Вранић, с.р. Катарина Манојловић Андрић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
