Увп I 122/07

Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Увп I 122/07
26.03.2009. година
Београд

 

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Олге Ђуричић, председника већа, Обрада Андрића, Томислава Медведа, Душице Маринковић и мр Јадранке Ињац, чланова већа, са саветником Врховног суда Биљаном Шундерић, као записничарем, одлучујући по захтеву АА, кога заступа пуномоћник АБ, адвокат, за ванредно преиспитивање пресуде Окружног суда у Неготину Пословни бр. III У. 6/07 од 25.04.2007. године, донете у предмету давања грађевинског земиљишта у закуп, уз учешће Општинског већа општине Кладово, Републике Србије, као противне странке, у нејавној седници већа одржаној дана 26.03.2009. године, донео је

 

 

П Р Е С У Д У

 

Захтев СЕ ОДБИЈА.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Побијаном пресудом Окружног суда у Неготину, у управном спору, одбијена је тужба тужиоца АА, изјављена против решења Општинског већа општине Кладово број 464-144/2006-III-01 од 07.11.2006. године, којим решењем се у ставу I диспозитива истог даје у закуп на 99 година остало неизграђено грађевинско земљиште у државној својини у Кладову – Трговинском предузећу "ББ" матични број __ уз накнаду од 123.000,00 динара по једном ару и то: кп. бр. аа у површини од __ ха КО ГГ, што укупно износи 1.761.360,00 динара, које је намењено за изградњу пословно – стамбеног објекта. У ст. II, III и IV диспозитива истог решења утврђено је да накнаду за уређење грађевинског земљишта обезбеђује закупац о свом трошку, да се Трговинско предузеће "ББ", обавезује да на земљишту из тачке 1. овог решења започне изградњу објекта у року од три године од дана потписивања уговора, те да се исто предузеће обавезује да у року од 30 дана од дана доношења решења закључи са Општином уговор о закупу.

 

Захтевом за ванредно преиспитивање правноснажне одлуке подоносилац захтева побија пресуду Окружног суда у Неготину због погрешне примене материјалног права и повреде правила поступка на штету тужиоца. Наводима захтева указује да је побијаном пресудом неосновано одбијена његова тужба изјављена против оспореног решења од 07.11.2006. године, које је по оцени подносиоца захтева незаконито јер је засновано на одлукама СО Кладово и Генералном плану Кладова за 2025 годину, које нису јавно објављене и које као такве нису биле доступне јавности. Истиче да су у поступку доношења побијане пресуде повређена правила поступка, да нису цењени наводи изнети у тужби нити докази које је тужилац предлагао, као и то да тужиоцу није достављен одговор на тужбу како би се упознао са садржином истог. Са разлога ближе назначених у поднетом захтеву указује да су и у управном поступку који је претходио доношењу оспореног решења учињене повреде правила поступка на штету подносиоца захтева. Наводи да је принудно одузимање парцела од једног лица да би се дало на коришћење другом лицу супротно позитивним прописима, јавном поретку, моралу и добрим обичајима, те да све то заједно представља разлог да се побијана пресуда укине, или иста преиначи и поништи оспорено решење. Са наведених разлога предлаже да суд захтев уважи и преиначи пресуду Окружног суда у Неготину тако што се тужба уважава и поништава решење туженог број 464-144/2006-III-01 од 07.11.2006. године.

 

Општинско веће општине Кладово, као противна странка, доставило је списе предмета и свој одговор на поднети захтев у коме истиче да је побијана одлука суда правилна а оспорено решење, са разлога ближе назначених у одговору, правилно и у свему засновано на одредбама Закона о планирању и изградњи, Одлуци о грађевинском земљишту Скупштине општине Кладово и Одлуци о давању у закуп осталог неизграђеног грађевинског земљишта у државној својини ради изградње.

 

Испитујући законитост побијане пресуде у границама захтева за ванредно преиспитивање, а на основу члана 48. Закона о управним споровима (''Службени лист СРЈ'', бр. 46/96), оценом навода захтева и списа предмета, Врховни суд Србије је нашао:

 

Захтев није основан.

 

Из образложења побијане пресуде произлази да је Окружни суд у Неготину, поступајући по тужби тужиоца АА, изјављеној против решења Општинског већа општина Кладово тужбу одбио као неосновану налазећи да је правилном применом одредбе чл. 81. ст. 1. и 2. и чл. 82. став 1. Закона о планирању и изградњи и правилном применом одлуке о грађевинском земљишту Скупштине општине Кладово, тужени орган правилно одлучио када је донео утужено решење број 464-144/2006-III-01 од 07.11.2006. године, којим решењем се даје у закуп на 99 година остало неизграђено грађевинско земљиште у државној својини у Кладову – "ББ", а уз накнаду од 123.000,00/ха и то кат. парц. 4627 у површини од 0.14.32 ха КО ГГ, што укупно износи 1.761.360,00 динара, а које је земљиште намењено за изградњу пословно – стамбеног објекта.

 

Оцењујући законитост побијане пресуде Врховни суд Србије налази да је погрешно поступио Окружни суд у Неготину када је у поступку претходног испитивања тужбе нашао да је иста дозвољена, односно да оспорено решење има карактер управног акта, те да се правилност и законитост истог може испитивати у управном спору покренутом пред тим судом. Наиме, из оспореног решења од 07.11.2006. године види се да се тим решењем, а применом одредбе члана 81. ст. 1. и 2. и чл. 82. Закона о планирању и изградњи и одредаба чл. 1. и 27. Одлуке о грађевинском земљишту, земљиште ближе означено у ставу I диспозитива оспореног решења даје у закуп под одређеним условима, из чега несумњиво произлази да наведено решење представља акт располагања, а не управни акт против којег се може водити управни спор у смислу одредбе члана 6. Закона о управним споровима.

 

Како оспорено решење нема карактер управног акта јер истим није одлучивано о каквој управној ствари – што је садржинско обележје управног акта, то је, по оцени Врховног суда Србије, и тужба поднета против тог акта недозвољена, са којих разлога је Окружни суд у Неготину исту требало да одбаци решењем суда, применом одредбе члана 28. став 1. тачка 2. Закона о управним споровима.

 

Сагласно свему напред наведеном, а имајући у виду да се у управном спору,а са напред наведених разлога, по тужби није могло одлучивати, као и то да је побијаном пресудом Окружног суда у Неготину тужба тужиоца иначе одбијена као неоснована, Врховни суд Србије налази да наведена повреда правила поступка није од утицаја на другачију одлуку у овој правној ствари, са којих разлога је одлучено као у диспозитиву ове пресуде, применом одредбе члана 49. став 1. Закона о управним споровима.

 

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ СУДУ СРБИЈЕ У БЕОГРАДУ,

дана 26.03.2009. године, Увп. I 122/07

 

Записничар, Председник већа-судија,

Биљана Шундерић, с.р. Олга Ђуричић, с.р.

 

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Оливера Стругаревић

ЈК