Кзз 281/2020 незаконит доказ; ст. 2. тач. 1. ЗКП; одбијен ззз

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 281/2020
19.05.2020. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Радмиле Драгичевић Дичић, председника већа, Соње Павловић, Радослава Петровића, Јасмине Васовић и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела увреда из члана 170. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адв. Владете Станковића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Куршумлији К 268/17 од 05.10.2018. године и Вишег суда у Прокупљу Кж.бр. 238/18 од 09.12.2019. године, у седници већа одржаној 19.05.2020. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Владете Станковића поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Куршумлији К 268/17 од 05.10.2018. године и Вишег суда у Прокупљу Кж.бр. 238/18 од 09.12.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Куршумлији К.бр.268/17 од 05.10.2018. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела увреда из члана 170. став 1. Кривичног законика и осуђен је на новчану казну у износу од 40.000,00 динара. Окривљени је обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка и паушала.

Одлучујући о жалби браниоца окривљеног, Виши суд у Прокупљу је пресудом Кж.бр.238/18 од 09.12.2019. године одбио жалбу браниоца окривљеног и првостепену пресуду потврдио.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног адв. Владета Станковић поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези члана 438. став 2. тачка 1) и тачка 2) ЗКП и погрешне примене КЗ-а, са предлогом да Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости усвоји, обе пресуде преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву наводи да је побијаним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, јер се пресуде заснивају на доказу на коме се судска одлука не може заснивати, а као незаконит доказ наводи изјаву сведока ББ, која према наводима браниоца не може послужити као доказ јер је сведок испитан супротно правилима ЗКП-а, с обзиром на то да је суд приликом испитивања сведока наводио истога на одговор. Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим из следећих разлога:

Из списа предмета, записника о саслушању сведока ББ на главном претресу одржаном дана 25.04.2018. године, утврђује се да је суд у свему поступио у складу са законом, те да је сведок правилно упозорен на своја права и обавезе у поступку, након чега му је омогућено да каже све оно што му је познато везано за критични догађај, као што је окривљеном и браниоцу омогућено да сведоку постављају питања, те да суд ни на који начин није наводио сведока приликом давања исказа.

Према томе, исказ сведока ББ дат на главном претресу одржаном дана 25.04.2018. године сачињен је у свему у складу са одредбама члана 95, 96 и 98 ЗКП-а, те исти не представља незаконит доказ у смислу навода захтева. Стога неосновано бранилац у поднетом захтеву указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Бранилац окривљеног у захтеву je истакао и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП-а, која повреда у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП-а не представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног оценио неоснованим, и на основу одредбе члана 491. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                    Председниквећа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                              Радмила Драгичевић – Дичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић