Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, а у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), Врховни касациони суд је нашао да је захтев неоснован.

Према разлозима образложења побијане пресуде, правилно је поступио тужени орган када је донео оспорено решење. Ово стога што је разлог за разрешење тужиоца постављење вршиоца дужности помоћника министра у Сектору за ... дана 05.03.2015. године, до када је тужилац наставио са радом на радном месту које је положај сагласно члану 30. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о државним службеницима. Управни суд је ценио као неоснован навод тужбе да је тужилац решењем 24 број ../14 од 31.07.2014. године постављен на положај помоћника министра ... – Сектора за ... . Ово са разлога што је наведено решење донето са позивом на одредбу члана 179. став 2. Закона о државним службеницима, при чему тужилац није био постављен на положај у складу са одредбама Закона о државним службеницима које се односе на попуњавање положаја након спроведеног интерног, односно јавног конкурса. Управни суд је нашао и да је тужени орган у поступку доношења оспореног решења у свему поступио по примедбама из раније пресуде Управног суда 3 У 5347/18 од 20.06.2019. године.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је иста донета без повреда правила поступка и уз правилну примену материјалног права.

Одредбом члана 43. став 2. Закона о Влади (''Службени гласник РС'' бр. 55/05... 44/14) прописано је да Влада решењем одлучује о постављењима, именовањима и разрешењима, у управним стварима и другим питањима од појединачног значаја.

Одредбом члана 179. став 1. Закона о државним службеницима („Службени гласник РС“ бр. 79/05... 104/09) прописано је да до постављења државних службеника на положаје, постављена и именована лица у државним органима, чија радна места постају положаји, настављају рад према прописима који су важили на дан њиховог постављења укључујући и правила за случај престанка дужности. Према ставу 2. истог члана, ако постављеном или именованом лицу дужност престане пре постављења државног службеника на положај, ново постављење или именовање спровешће се према прописима који су важили на дан постављења или именовања лица коме је дужност престала.

Одредбом члана 30. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о државним службеницима („Службени гласник РС“ број 99/14) прописано је да решења којима се постављају вршиоци дужности на положаје који по ступању на снагу овог закона нису попуњени, донеће се најкасније у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Према ставу 2. истог члана, постављена лица у државним органима на радним местима која су положај настављају са радом до постављења вршиоца дужности на положај, односно до попуњавања положаја.

Полазећи од цитираних прописа и како је 05.03.2015. године на положај помоћника министра ... – Сектор за ... постављен вршилац дужности, Врховни касациони суд налази да је правилна оцена Управног суда да је оспорено решење туженог о разрешењу тужиоца са тим датумом донето правилном применом цитираног члана 30. став 2. Закона о изменама и допунама Закона о државним службеницима, због чега су супротни наводи захтева неосновани.

Неоснован је навод подносиоца захтева да је имао статус државног службеника на положају, јер то не произлази из решења о његовом постављењу за помоћника министра ... – Сектор за ... од 31.07.2014. године, нити стања у списима, а ни сам подносилац захтева у захтеву, нити током управног спора, не наводи да је доношењу решења о његовом постављењу претходио поступак попуњавања положаја на начин како је регулисано одредбама чл. 66. - 74. Закона о државним службеницима, према којима се ради попуњавања положаја спроводи интерни или јавни конкурс.

Наводи захтева којима се указује на незаконитост решења од 05.03.2015. године о постављењу вршиоца дужности помоћника министра могу бити од значаја у поступку оцене законитости тог решења, уколико до тог поступка дође, али су без утицаја на другачију оцену законитости оспореног решења о разрешењу.

Управни суд је у побијаној пресуди навео разлоге којима се руководио приликом решавања предмета спора без расправе, које у свему прихвата и Врховни касациони суд.

Имајући у виду све изложено, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

Записничар,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа – судија,

Драгица Вранић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић