.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1073/2017
28.11.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Nešića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K br.179/15 od 26.10.2016. godine i Višeg suda u Vranju Kž br.228/17 od 05.09.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 28.11.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K br.179/15 od 26.10.2016. godine i Višeg suda u Vranju Kž br.228/17 od 05.09.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K br.179/15 od 26.10.2016. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci i određeno da se utvrđena kazna zatvora prema okrivljenom neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši drugo ili slično krivično delo, a okrivljeni je obavezan da plati na ime sudskog paušala iznos od 3.000,00 dinara kao i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 32.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.
Presudom Višeg suda u Vranju Kž br.228/17 od 05.09.2017. godine odbijene su kao neosnovane žalba branioca okrivljenog AA i žalba Osnovnog javnog tužilaštva u Vladičinom Hanu, pa je presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu K br.179/15 od 26.10.2016. godine potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Nešić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i priznati sve troškove koje je okrivljeni imao za odbranu u ovom postupku uključujući i troškove za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti sve po advokatskoj tarifi prema zaprećenoj kazni.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju branilac okrivljenog AA navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva povredu povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, samo formalno označava povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se oni sastoje, već suštinski u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branilac okrivljenog AA kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama navodi da okrivljeni kritičnom prilikom nije prekoračio granice svog službenog ovlašćenja i da tom prilikom nije učinjena šteta koja predstavlja bitan elemenat ovog krivičnog dela.
Kao su dakle u podnetom zahtevu samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno – povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP, a suštinski se ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva - na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.
Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u istaknutu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, obzirom da ista ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog kojeg je okrivljenom i njegovom braniocu u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.
Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Zoran Tatalović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
