Okrivljeni je obavezan na plaćanje sudskog paušala i troškova krivičnog postupka, kao u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 637/17 od 09.08.2017. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe Osnovnog javnog tužioca u Zrenjaninu i branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 106/16 od 18.04.2017. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Deana Berak-Savković podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, odredbe člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da „usvoji podneti zahtev te da ukine pobijanu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 637/17 od 09.08.2017. godine i predmet vrati na ponovni postupak ili da istu preinači tako što će usvojiti žalbu branioca protiv presude Osnovnog suda u Zrenjaninu K 106/16 od 18.04.2017. godine“.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom, branioca okrivljenog AA se ukazuje na povredu krivičnog zakona, odredbu člana 439. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ na štetu oštećenog BB iako na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja ne proizlazi da je ispunjeno bitno obeležje bića krivičnog dela - prevarna namera, koja mora da postoji u trenutku preduzimanja krivičnopravnih radnji okrivljenog.

Odredbom člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo prevare čini ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne, dok krivično delo prevare iz stava 3. okrivljeni čini ako je delom iz stava 1. i 2. ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu koji prelazi 450.000,00 dinara.

Izrekom prvostepene presude okrivljeni AA je oglašen krivim da je u vreme i na mestu, kako je to opisano, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu oštećenog BB da kupi preko DOO „VV“ iz ... jednu prskalicu za traktor, u vrednosti od 917.880,32 dinara, koju navodno nije imao na lageru ali će je predati u roku od 10 dana po prispeću od inodobavljača i time ga održavao u zabludi da mu oštećeni isplati vrednost iste prskalice od 917.880,32 dinara, nakon čega mu je okrivljeni predao račun i otpremnicu kao dokaz da je istu unapred platio, ali mu navedenu prskalicu nikada nije isporučio, niti mu je vratio navedeni novac, čime je naveo oštećenog da mu na štetu svoje imovine preda označeni iznos, pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Vrhovni kasacioni sud navode u podnetom zahtevu branioca okrivljenog AA ocenjuje kao neosnovane, nalazeći da su u činjeničnom opisu dela, datom u izreci prvostepene presude naznačene sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim pravnosnažnom presudom, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja okrivljenog, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog. U konkretnom slučaju subjektivni element ovog krivičnog dela se ogleda i u nameri da se lažnim prikazivanjem činjenica oštećeni održava u zabludi, a sve sa ciljem pribavljanja protivpravne imovinske koristi, a koja namera je kako se to i vidi iz izreke postojala u trenutku preduzimanja konkretne protivpravne radnje okrivljenog. Iz navedenih razloga suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu odredbe iz člana 439. tačka 1) ZKP su ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, navodima u zahtevu kojima se ukazuje da je između okrivljenog AA i oštećenog BB u stvari postojao građanskopravni odnos koji je sporan iz različitih razloga, i koji je prenet na teren krivičnog prava ... se ukazuje na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, odredbu člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, te o tom delu zahteva nije meritorno odlučivano.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                           Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                      Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić