Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Dušica Lepojević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2) ZKP).

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati. U tom smislu kao nezakonit dokaz, branilac označava zapisnik o ispitivanju svedoka oštećene BB, sačinjen dana 30.12.2014. godine, prilikom ispitivanja navedenog svedoka od strane Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu, budući da je ispitivanje navedenog svedoka obavljeno suprotno članu 300. stav 1. ZKP, jer javni tužilac nije uputio poziv okrivljenom AA i njegovom braniocu, radi prisustva ispitivanju navedenog svedoka, pa je ovo ispitivanje obavljeno bez prisustva okrivljenog i njegovog branioca.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je svedok BB, ispitana dana 30.12.2014. godine, od strane Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu, bez prisustva okrivljenog AA i njegovog branioca, te da javni tužilac nije uputio pozive okrivljenom i njegovom braniocu, da prisustvuju ispitivanju pomenutog svedoka.

Polazeći od navedenog, i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iskaz svedoka BB, dat na zapisniku o ispitivanju svedoka od 30.12.2014. godine, pred Osnovnim javnim tužiocem u Kruševcu, pribavljen je suprotno članu 300. stav 1. ZKP, pa nižestepeni sudovi nisu mogli koristiti iskaz navedenog svedoka u dokaznom postupku.

Međutim, po nalaženju ovog suda, s obzirom na druge dokaze, jer su nižestepeni sudovi činjenično stanje u predmetnom postupku utvrdili i na osnovu iskaza svedoka VV, kao i delimično na osnovu iskaza svedoka GG – to u konkretnom slučaju, po oceni ovog suda, nije došlo do bitne povrede odredaba krivičnog postupka u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je nužno ukidanje pravnosnažnih presuda. Naime, očigledno je da bi i bez iskaza svedoka oštećene BB, bila donesena ista presuda.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti se ističe i to da je oštećena u svom iskazu datom na glavnom pretresu, u potpunosti „povukla optužbu“, zbog čega branilac smatra da javni tužilac nije imao prava da dalje postupa u konkretnom predmetu, već su prema oceni branioca, i sud i javni tužilac imali obavezu da postupe u skladu sa odredbama člana 352. ZKP.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, to jest da je pobijanim presudama učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz razloga što se krivično delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim (protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. KZ) goni po službenoj dužnosti, za čije gonjenje je ovlašćeni tužilac- javni tužilac, pa je stoga promena iskaza oštećene na glavnom pretresu, u konkretnom slučaju, bez uticaja na postojanje optužbe ovlašćenog tužioca.

Zbog navedenog, po nalaženju ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac ukazuje i da javni tužilac prilikom preduzimanja prvih radnji u istrazi, nije osumnjičenom dostavio naredbu o sprovođenju istrage, te da je time postupio suprotno članu 297. stav 1. i stav 3. ZKP.

Pored toga, u zahtevu se ukazuje da su razlozi pobijane prvostepene presude protivrečni izreci, to jest da je ista doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da ispitivanje svedoka u konkretnom slučaju, nije vršeno uz pravilnu primenu odredbe člana 402. ZKP, jer prema navodima zahteva, nije poštovano načelo raspravnosti i načelo stranačkog postupka, a to je bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, zbog čega branilac smatra da je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Kako član 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilc, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 297. stav 1. i stav 3, čl. 438. stav 2. tačka 2) i tačka 3) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih raloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP,u delu u kome je zahtev odbio kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Za Predsednika veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić