Presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž. 35/17 od 06.07.2017. godine stavom I izreke, delimičnim usvajanjem žalbi okrivljenog AA i njegovog branioca advokata Gorana Rajića, preinačena je u odnosu na okrivljenog AA, presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru 5K 59/15 od 14.10.2016. godine, samo u pogledu odluke o kazni, tako što je Viši sud u Novom Pazaru, okrivljenom AA, koji je navedenom presudom oglašen krivim zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1.KZ, primenom navedene zakonske odredbe i odredbi članova 4. stav 2, 54, 64. stav 2, 65. i 66. stav 4. KZ, izrekao uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci, koja se neće izvršiti ako okrivljeni u roku od 1 (jedne) godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo, dok su u preostalom delu, žalbe odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, u odnosu na okrivljenog AA, potvrđena. Istom presudom, u stavu II izreke, Viši sud u Novom Pazaru je po službenoj dužnosti, preinačio presudu Osnovnog suda u Novom Pazaru 5K 59/15 od 14.10.2016. godine, u odnosu na okrivljenog VV, tako što je prema istom na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbio optužbu da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ, te odredio da troškovi postupka u odnosu na okrivljenog VV, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Goran Rajić, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su u konkretnom slučaju, okrivljeni AA i okrivljeni VV, oglašeni krivim zbog po jednog izvršenog krivičnog dela zlupotreba položaja odgovornog lica, a ne kao saučesnici, iako se istima stavlja na teret jedna posledica, a to je „šteta“ koju je pretrpeo oštećeni BB. Zbog toga se, prema stavu branioca, radnje okrivljenog AA i okrivljenog VV, nisu mogle kvalifikovati kao dva odvojena krivična dela zlupotreba položaja odgovornog lica, već se u konkretnom slučaju eventualno može raditi samo o jednom krivičnom delu iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Iznetim navodima, iako branilac okrivljenog AA ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isti po nalaženju ovog suda, suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Naime, odredba člana 234. stav 1. KZ propisuje da odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je stavom 2. tog člana propisano da ako je izvršenjem dela iz stava 1. navedenog člana pribavljena imovinska korist u iznosu od preko 450.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. Dakle, posledica predmetnog krivičnog dela, može se sastojati u pribavljanju sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravne imovinske koristi, ili u nanošenju drugome imovinske štete.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da iz izreke pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Novom Pazaru (tačka 1. izreke) jasno proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim da je kritičnom prilikom kao odgovorno lice, sa umišljajem i u stanju uračunljivosti, pritom svestan zabranjenosti svoga dela, iskorišćavanjem svog položaja i ovlašćenja, sebi pribavio korist, a oštećenom BB naneo štetu u ukupnom iznosu od 985.078,22 dinara, na način kako je to bliže opisano izrekom presude to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude, jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen.

U vezi navedenog, neosnovani su navodi zahteva, da je u konkretnom slučaju reč o jednoj posledici koja se sastoji u nanošenju imovinske štete oštećenom, jer upravo iz izreke pobijane prvostepene presude (tačka 1.) jasno proizilazi da je okrivljeni AA, svojim radnjama prouzrokovao dve zabranjene posledice – pribavio je sebi protivpravnu imovinsku korist i naneo je oštećenom imovinsku štetu u iznosu od preko 450.000,00 dinara. Pritom, ovaj sud napominje, da u konkretnom slučaju, po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, nije moguće raspravljati o saizvršilaštvu, odnosno o tome da li su radnje okrivljenog AA i okrivljenog VV, pogrešno kvalifikovane kao dva odvojena krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica- iz razloga što je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž 35/17 od 06.07.2017. godine, prema okrivljenom VV, na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbijena optužba, da je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe da okrivljeni AA u vreme izvršenja krivčnog dela nije bio odgovorno lice i da zbog toga isti nije mogao svojom odlukom, onemogućiti oštećenog BB da naplati potraživanje. U zahtevu se ukazuje da između zloupotrebe položaja odgovornog lica i nastupele posledice, mora postojati jasna i vidljiva veza, a to, prema stavu branioca, u konkretom nije slučaj. Naime, okrivljeni AA, odlukom da prenese vlasništvo na drugo lice, prema navodima zahteva, nije pribavio korist za sebe ili drugog, niti je nekom naneo štetu, budući da i nakon promene vlasnika preduzeća, sva prava i obaveze preduzeća prema trećim licima ostaju nepromenjena, zbog čega branilac ocenjuje da okrivljeni nije ni učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret.

Iznetim navodima, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                            Za Predsednika veća-sudija

Marina Radosavljević, s.r.                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić