U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. Predraga Stefanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 369/16 od 07.03.2017. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 195/17 od 14.09.2017. godine, u sednici veća održanoj 19.12.2017. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 369/16 od 07.03.2017. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 195/17 od 14.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu K 369/16 od 07.03.2017. godine, okr. AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Viši sud u Nišu je presudom Kž1 195/17 od 14.09.2017. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca preinačio prvostepenu presudu tako što je okr. AA oglasio krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, koju će izdržati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene mere elektronskog nadzora, s tim što okrivljeni ne sme napustiti prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom, a ukoliko jednom u trajanju od 12,00 časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da se ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog, adv. Predrag Stefanović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili odluku ili da ukine drugostepenu presudu ili da obe presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati, te da je time učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP. Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnike o prepoznavanju lica od strane svedoka BB i svedoka oštećene VV i s tim u vezi navodi da su ova dva pisana dokaza sačinjena suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku važećeg u vreme obavljenog prepoznavanja, s obzirom na to da je okrivljeni u trenutku prepoznavanja imao status osumnjičenog lica pa je policija bila u obavezi da ga pouči o pravima koja mu kao osumnjičenom pripadaju, između ostalog i o pravu na branioca.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda stoji navod zahteva da je okrivljeni AA u momentu obavljanja radnje prepoznavanja imao svojstvo osumnjičenog lica, u smislu člana 221. stav 1. tačka 1. ZKP, važećeg u vreme preduzimanja te radnje, kojom je propisano da je osumnjičeni lice prema kome je, pre pokretanja krivičnog postupka, nadležni državni organ preduzeo neku radnju zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo. Radnja prepoznavanja je upravo takva radnja kojom pozvani građanin stiče svojstvo osumnjičenog lica, te je okr. AA, u smislu člana 226. stav 8. tada važećeg ZKP, pre obavljenog prepoznavanja trebalo da bude poučen o pravima osumnjičenog lica.

Međutim, pobijane presude ne zasnivaju se isključivo na zapisnicima o prepoznavanju obavljenom u policiji, od strane svedoka BB i svedoka oštećene VV. Pomenuti zapisnici predstavljaju sastavni deo iskaza ovih svedoka datih na glavnom pretresu kada su i svedok BB i svedok oštećena VV sa sigurnošću prepoznale okr. AA kao izvršioca predmetnog krivičnog dela.

Kako su, dakle, pobijane presude zasnovane na dokazima izvedenim na glavnom pretresu, koji dokazi su pojedinačno navedeni, a zatim samostalno i u međusobnoj povezanosti ocenjeni od strane suda, očigledno je da bi i bez zapisnika o prepoznavanju obavljenom u policiji u konkretnom slučaju bila doneta ista presuda u smislu člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                          Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić