Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.823/17 od 13.10.2017. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog AA, pa je presuda Višeg suda u Beogradu K br.554/14 od 11.04.2017. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Zoran Ateljević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak prvostepenom sudu koji će se sprovesti pred potpuno novim i izmenjenim većem a da branioca okrivljenog u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti o sednici veća.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je u prvostepenom i drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP na taj način što su presude zasnovane na grafološkom veštačenju koje nije bilo predloženo u optužnici niti prilikom uvodnog izlaganja na glavnom pretresu iz kog razloga od tog trenutka nije bilo mesta bilo kakvom naknadnom dokaznom predlogu od strane javnog tužioca vezano za dokazni materijal koji je bio predložen u optužnici, pa je u pogledu takvog dokaznog predloga nastupila prekluzija na strani stranaka za stavljanje predloga. Branilac okrivljenog AA u svom zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP na taj način što je u optužnom aktu okrivljenom stavljeno na teret da je proneverio iznose neposredno primljene po osnovu kapare kao dela kupoprodajne cene a da je u izreci prvostepene presude ovaj činjenični opis promenjen i dopunjen tako što se navodi da je proneverio i preostali iznos do punog iznosa kupoprodajne cene umanjen za kaparu uz navode da je taj iznos kupac VV neposredno platila okrivljenom.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge da prvostepena presuda nije obuhvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, da je grafološko veštačenje sporne dokumentacije dokaz koji je u svemu izveden u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku a da je predložen od strane javnog tužioca u okviru njegovih procesnih ovlašćenja u toku glavnog pretresa (strana 4 stav 2 drugostepene presude) kao i da prvostepena presuda nije obuhvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP budući da je prvostepeni sud unoseći u izreku izmene u odnosu na dispozitiv optužnog akta upodobio opis radnje izvršenja krivičnog dela od strane okrivljenog činjeničnom stanju koje je utvrđeno tokom postupka i da sa tim izmenama ne dira u identitet optužnog akta (strana 3 stav 2 drugostepene presude), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kao osnov podnošenja zahteva navedena je i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, međutim budući da po stavu Vrhovnog kasacionog suda isto ne predstavlja zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić