Viši sud u Sremskoj Mitrovici, presudom Posl.br. 1Kž1-113/16 od 22.09.2016. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog AA, adv. Jovice Kovačevića i presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji Posl.br.K-1083/13 od 02.11.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. AA, adv. Jovica Kovačević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv navedenih pravnosnažnih presuda, ne opredeljujući u uvodu zahteva razloge podnošenja istog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i prema prirodi povrede zakona ukine u celini presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji Posl.br.K- 1083/13 od 02.11.2015. godine i presudu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Posl.br. 1Kž1-113/16 od 22.09.2016. godine donetu u postupku po redovnom pravnom leku, a predmet dostavi na ponovno suđenje Osnovnom sudu u Staroj Pazovi-Sudska jedinica Inđija, kao prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP koja je, prema navodima zahteva, učinjena time što je na radnje okrivljenog, koje su u izreci pobijane prvostepene presude činjenično opisane navođenjem radnji izvršenja krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ, naime da je okrivljeni lažno prikazao činjenice da će njegovo preduzeće kao kupac blagovremeno platiti robu prodavcu oštećenom AD „BB“ ..., primenjena odredba člana 238. stav 1. tačka 4) KZ i okrivljeni oglašen krivim za to krivično delo za koje je, kao radnja izvršenja dela, propisan „drugi način“ grube povrede ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom, koji se ne može podvesti pod alternativno propisane radnje u tačkama 1), 2) i 3) stava 1. člana 238. KZ.

Prednji navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Prema zakonskom opisu, krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ izvršava se alternativno i taksativno propisanim radnjama odgovornog lica u subjektu privrednog poslovanja (preduzeće, drugo pravno lice koje obavlja privrednu delatnost i preduzetnik), kojim radnjama se neistinito prikazuje stanje ili kretanje sredstava ili rezultati poslovanja i na taj način ili dovodi u zabludu organ upravljanja privrednog subjekta u kojem je izvršilac zaposlen prilikom donošenja odluka o poslovima upravljanja ili taj subjekt privrednog poslovanja stavlja u povoljniji položaj radi priznavanja pogodnosti koje mu se ne bi priznale prema postojećim propisima.

U konkretnom slučaju, okrivljenom su stavljene na teret radnje lažnog prikazivanja činjenica koje stoje u vezi sa upravljanjem, raspolaganjem i korišćenjem sredstava, odnosno imovine privrednog subjekta u kojem je zaposlen, koje radnje se pojavljuju i kao radnje odnosno način izvršenja krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ, ali se ne radi ni o jednoj od dve situacije i dve posledice koje se ostvaruju tim radnjama u slučaju navedenog krivičnog dela, već je okrivljeni, prema činjeničnom opisu u izreci pobijane prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, lažnim prikazivanjem činjenice da će preduzeće u kojem je zaposlen blagovremeno ispuniti svoju obavezu iz međusobnog poslovnog odnosa sa drugim subjektom privrednog poslovanja, oštećenim preduzećem AD „BB“ iz ... i dajući za to garanciju bez pokrića u vidu nenaplative blanko menice, doveo u zabludu predstavnika oštećenog preduzeća i naveo ga da na štetu tog preduzeća preduzme određenu radnju (isporuči robu preduzeću okrivljenog kao kupcu).

Iz navedenog, jasno je da inkriminisane radnje okrivljenog nisu obuhvaćene zakonskim opisom radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 2) KZ, pa neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu tvrdi suprotno, već prema pravilnoj pravnoj oceni prvostepenog suda, koju prihvata i drugostepeni sud, predstavljaju „na drugi način“ grubu povredu ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom, koja je propisana kao radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ, za koje delo je okrivljeni oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom.

Navodima zahteva da je izreka pobijane prvostepene presude u pogledu pravne kvalifikacije dela okrivljenog po članu 238. stav 1. tačka 4) KZ, a koje je činjenično opisano radnjom izvršenja dela iz tačke 2) stava 1. istog člana, potpuno nerazumljiva i da se iz izreke ne može zaključiti na koji je to drugi način okrivljeni grubo povredio ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom, branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a navodima zahteva da o pravnoj oceni utvrđenog činjeničnog stanja i navedenim odlučnim činjenicama koje se tiču načina izvršenja krivičnog dela u pitanju, prvostepena presuda ne sadrži razloge, odnosno da su o tome dati potpuno nejasni razlozi, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke suda ili javnog tužioca i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stava 2. tačka 2) ZKP, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. AA u delu u kojem je podnet iz navedenih razloga, nedozvoljen.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u delu kojim je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                            Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić