Istom presudom, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog BB i u odnosu na njega je presuda Višeg suda u Somboru K 18/14 od 15.01.2016. godine potvrđena.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 25/16 od 19.09.2016. godine, između ostalog, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA preinačena je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 298/16 od 23.06.2016. godine, samo u pogledu pravne ocene tako što je krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim pravno kvalifikovano kao produženo krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. Krivičnog zakonika, dok je u preostalom delu žalba odbijena i pobijana presuda u nepreinačenom delu, u odnosu na ovog okrivljenog, potvrđena.

Ista presuda je u odnosu na okrivljenog BB ostala neizmenjena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 298/16 od 23.06.2016. godine i Kž3 25/16 od 19.09.2016. godine branilac okrivljenog AA, advokat Nikola Pecovski na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog: „povrede zakona predviđene članom 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku i članom 61, 103, 104. i članom 5. stav 1. i 2. Krivičnog zakonika, te bitne povrede predviđene normom člana 438. stav 1. tačka 4) i 8) Zakonika o krivičnom postupku“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te da pobijane presude preinači i uvaženjem žalbe branioca okrivljenog potvrdi prvostepenu presudu Višeg suda u Somboru K 18/14 od 15.01.2016. godine ili da iste presude ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno suđenje te da odloži izvršenje pravnosnažne presude na osnovu člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nikole Pecovskog je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje na bitnu povredu odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP navodima da je prilikom donošenja pobijane trećestepene presude učestvovao kao član veća - sudija Dragoljub Vujasinović (pogrešno navedeno prezime sudije kao Vukašinović) koji je u istom svojstvu prethodno učestvovao prilikom donošenja presude koja je doneta u drugom stepenu (u prvom krugu suđenja).

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da sudija ili sudija porotnik mora biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog kao tužioca, ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako zakonikom nije drugačije propisano.

Iz spisa predmeta proizlazi da je sudija Dragoljub Vujasinović učestvovao kao član veća u donošenju trećestepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 25/16 od 19.09.2016. godine - koja je predmet pobijanja u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, te da je takođe učestvovao, kao član veća u donošenju presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 571/10 od 15.04.2011. godine. Tom presudom je delimičnim uvaženjem žalbe branioca okrivljenog AA, u pogledu krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. i 4. KZ, opisanom pod tačkom 1. izreke prvostepene presude i uvaženjem žalbi branilaca okrivljenih VV, GG, DD i ĐĐ, a povodom tih žalbi i žalbe Okružnog javnog tužioca u Somboru, a po službenoj dužnosti, ukinuta presuda Okružnog suda u Somboru K. 66/06 od 27.11.2008. godine i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je, povodom žalbe branioca okrivljenog AA i žalbe Okružnog javnog tužioca u Somboru, a po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljenog AA preinačena presuda Okružnog suda u Somboru K. 66/06 od 27.11.2008. godine, u pogledu odluke o kazni tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenom AA za ostala krivična dela za koja je tom presudom oglašen krivim zadržao kao pravilno utvrđene kazne zatvora i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 01.07.2013. do 29.08.2013. godine, a u preostalom delu žalbe Okružnog javnog tužioca u Somboru, branioca okrivljenog AA i branioca okrivljene EE su odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena.

Dakle, sudija Dragoljub Vujasinović je kao član veća učestvovo u donošenju meritorne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 25/16 od 19.09.2016. godine, koja je predmet pobijanja u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom i koja je drugostepena u odnosu na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 298/16 od 23.06.2016. godine, te je, takođe kao član veća učestvovao u donošenju meritorne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 571/10 od 15.04.2011. godine kojom je, kao što je to napred navedeno u odnosu na okrivljenog AA, prvostepena presuda u odnosu na jedno krivično delo (član 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ) ukinuta, a za ostala krivična dela iz prvostepene presude, je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca.

Imajući u vidu napred navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda učešće sudije Dragoljuba Vujasinovića u odlučivanju, odnosno donošenju trećestepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 25/16 od 19.09.2016. godine i drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 571/10 od 15.04.2011. godine, u odnosu na okrivljenog AA, predstavlja razlog za obavezno izuzeće tog sudije u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, jer je u konkretnom slučaju krivični postupak jedinstven i vođen do pravnosnažnog okončanja po jednom optužnom aktu, pa se učešće sudije u radu na predmetu ima posmatrati kao jedna celina u odnosu na okrivljenog AA.

Imajući u vidu da je na navedeni način donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 25/16 od 19.09.2016. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi sa članom 37. stav 1. tačka 4) ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude, odnosno ukinuta je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 25/16 od 19.09.2016. godine i predmet vraćen Apelacionom sudu u Novom Sadu radi ponovnog odlučivanja o žalbi branioca okrivljenog AA izjavljenoj na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 298/16 od 23.06.2016. godine.

Apelacioni sud u Novom Sadu će, kao sud trećeg stepena, prilikom odlučivanja o žalbi branioca okrivljenog AA izjavljenoj na drugostepenu presudu, imajući u vidu stanje u spisima predmeta i navode u podnetom zahtevu (o kojima Vrhovni kasacioni sud nije meritorno odlučivao) razmotriti navode koje se odnose na primenu blažeg zakona i apsolutnu zastarelost krivičnog gonjenja.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci ove presude, u smislu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                               Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                                          Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić