II. Zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog BB, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji K 512/11 od 31.01.2017. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 552/17 od 11.10.2017. godine, ODBACUJE SE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji K 512/11 od 31.01.2017. godine, okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 4. i stav 2. Krivičnog zakonika i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po devet meseci a koje kazne će se izvršiti tako što će ih okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, koje prostorije ne smeju napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim da ako okrivljeni jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u Zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Na osnovu člana 258. stav 1. i stav 4. ZKP oštećeni VV, GG, DD i ĐĐ upućeni su radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva na parnicu.

Na osnovu člana 264. u vezi člana 261. i člana 262. ZKP okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka čiji će iznos biti utvrđen posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 552/17 od 11.10.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi, žalba okrivljenog AA lično i njegovog branioca, kao i žalba branioca okrivljenog BB, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji K 512/11 od 31.01.2017. godine, koja je ispravljena rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji K 512/11 od 20.03.2017. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- Branilac okrivljenog AA, adv. Konstantin Bošković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati sudu na ponovno suđenje, ili pak iste preinači i okrivljenog AA oslobodi od krivične odgovornosti.

- Branilac okrivljenog BB, adv. Petar Stojanović (kao i dopunu zahteva) zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pravnosnažne presude ili pak iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

- Okrivljeni BB, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Konstantina Boškovića i branioca okrivljenog BB, adv. Petra Stojanovića, Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Konstantina Boškovića u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, je osnovan, dok navedeni zahtev u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, adv. Petra Stojanovića u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP su neosnovani, dok se u ostalom delu navedeni zahtevi odbacuju kao nedozvoljeni kao i zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog BB.

Branilac okrivljenog AA, adv. Konstantin Bošković u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Navedena povreda je prema navodima zahteva učinjena u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 4. i stav 2. KZ, to jest da se u radnjama okrivljenog nisu stekla zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 278. stav 4. i stav 2. KZ, jer se u konkretnom slučaju radi o nepropisnom i nepravilnom izvođenju građevinskih radova, te se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iz člana 281. KZ, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje osnovanim.

Odredbom člana 281. stav 1. KZ, određeno je da lice odgovorno za projektovanje, rukovođenje ili izvođenje gradnje ili građevinskih radova, koje pri izvođenju tih radova ne postupi po propisima ili opštepriznatim tehničkim pravilima i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina, a stavom 2. navedenog člana predviđeno je da ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno iz nehata učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Prema opisu radnje izvršenja krivičnog dela u izreci prvostepene presude proizilazi da se okrivljenima AA i BB, stavlja na teret i to okr. AA kao direktoru preduzeća „EE“ DOO ..., a okrivljenom BB kao preduzetniku – vlasniku SZGR „ŽŽ“ iz ..., koji su bili izvođači i podizvođači radova na gasnoj instalaciji u hali u izgradnji, nisu postupali po propisima i tehničkim pravilima o merama zaštite, na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, iz čega proizilazi da okrivljeni nisu postupali po propisima i opštepriznatim tehničkim pravilima pri izvođenju građevinskih radova.

Dakle, prema opisu radnje izvršenja krivičnog dela, koje se okrivljenima stavlja na teret, proizilazi da radnje izvršenja krivičnog dela okrivljeni čine kršenjem relevantnih propisa iz oblasti građevinarstva (Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova) u toku izvođenja građevinskih radova.

Iz navedenih razloga je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda opisane radnje neophodno pravno kvalifikovati kao krivično delo nepropisno i nepravilno izvođenje građevinskih radova iz člana 281. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u tom delu kao osnovan, preinačio pobijane pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog AA, a povodom tog zahteva po službenoj dužnosti u odnosu na okrivljenog BB, a shodno odredbi člana 489. stav 2. ZKP, jer je našao da se u radnjama okrivljenih AA i BB, stiču zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 281. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o krivičnoj sankciji prema okrivljenima, na osnovu člana 42, 45. stav 5., 54, 56. tačka 3., 57. stav 1. tačka 4. KZ okrivljene AA i BB, osudio na kazne zatvora u trajanju od po devet meseci.

Pri odmeravanju kazne Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu sve okolnosti iz člana 54, 56. i 57. KZ, kao pravilno utvrđene u redovnom postupku, pa je našao da ovako izrečene kazne zatvora okrivljenima, srazmerne su stepenu njihove krivice i nužne da izraze društvenu osudu za krivično delo u pitanju, nalazeći da navedene kazne zatvora, sa određenim načinom izvršenja tj. da će ih okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, a shodno odredbi člana 45. stav 5. KZ su dovoljne za ostvarivanje propisane svrhe kažnjavanja (član 4. stav 2. KZ),.

Branilac okrivljenog AA, adv. Konstantin Bošković, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, to jest na ugovoru o proizvođačkom poslu koji „ne postoji u spisima“ pa se i ne zna sadržina istog, te da su iste donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, u obrazloženju prvostepene presude na strani 6 i 7 navode se dokazi koji su izvedeni na glavnom pretresu među kojima nema ugovora zaključenog između „EE“ DOO ... i SZGR „ŽŽ“ ..., a čiji predmet je izvođenje radova zavarivanjem na gasnim instalacijama.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prilikom sačinjavanja zapisnika o izvršenom uviđaju Ministarstva za rad i socijalnu politiku Inspektorat za rad Sremski okrug broj 380-163-34/2007-2 od 14.06.2007. godine sačinjen od strane inspektora rada ZZ izvršen pored ostalog uvid u ugovor broj 20/07 od 04.05.2007. godine zaključen između „EE“ DOO ... i SZGR „ŽŽ“ ..., iz kojeg proizilazi da je predmet ugovora izvođenje radova zavarivanja na gasnim instalacijama, a koja je saslušana i u svojstvu svedoka na glavnom pretresu, koja je pri tom potvrdila da je izvršila uvid u predmetni ugovor o izvođenju radova zavarivanja na gasnim instalacijama i utvrdila da između ugovornih strana postoji ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji kojim nije bilo regulisano ko je zadužen za bezbednost i zdravlje radnika na radu, što je i konstatovano u navedenom zapisniku.

Prema tome, iz navedenog proizilazi da sud navedeni ugovor nije ni koristio kao dokaz, niti ga je cenio, niti je na tom dokazu zasnovao presudu, već je presudu zasnovao na drugim dokazima navedenim u obrazloženju prvostepene presude.

Prema tome, prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu branioca okrivljenog AA jer svoju odluku nije zasnovao na navedenom dokazu, već isključivo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu, a takođe drugostepeni sud nije učinio navedenu povredu zakona kada je odbio žalbu branioca okrivljenog.

Branilac okrivljenog BB, adv. Petar Stojanović, zahtevom za zaštitu zakonitosti pobija pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, to jest da krivično delo za koje je okrivljeni BB oglašen krivim nije krivično delo, već da se eventualno radi o prekršaju shodno članu 69. stav 1. tačka 19a., 20. i 21. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, prema opisu radnje izvršenja krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude okrivljeni BB postupao je suprotno navedenim odredbama Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova bliže navedenim u izreci prvostepene presude, te da su u radnjama ovog okrivljenog opisane i posledice nastale postupanjem i propustima okrivljenog, iz čega proizilazi da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela, a ne prekršaja po odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, jer prekršaj na koji se poziva branilac okrivljenog, ne obuhvata nastale posledice.

Stoga se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog BB, ukazuje da delo koje se okrivljenom stavlja na teret nije krivično delo, te da je donošenjem pobijanih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog BB, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da je izreka prvostepene presude nerazumljiva (što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP) kao i da je protivrečna sama sebi i razlozima kao i da nema razloge o odlučnim činjenicama (što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede nisu razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u suštini ukazuje se na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Okrivljeni BB, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je lično, a ne preko branioca, kako je to izričito propisano odredbom člana 483. stav 3. ZKP, a takva ovlašćenja ni jednom zakonskom odredbom nisu data drugim procesnim subjektima, to je podneti zahtev u smislu navedene zakonske odredbe nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) i člana 491. stav 1. ZKP, u vezi člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci pod I i II ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Za predsednika veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                   Vesko Krstajić, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić