Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 21/10
21.04.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Mirjane Ivić, članova veća, sa  savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog D.R, zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 181. stav 3. Krivičnog zakonika, rešavajući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 79/09 od 26.6.2009.godine, podignutom protiv pravnosnažnih rešenja Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu K. 207/08 od 4.9.2008. godine i Okružnog suda u Čačku Kž. 700/08 od 5.12.2008. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 422. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku u prisustvu okrivljenog D.R. i njegovog branioca adv. D.V. dana 21.4.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

 

            I. Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 79/09 od 26.6.2009. godine, delimično se UVAŽAVA kao osnovan tako što se UTVRĐUJE da je povređen zakon u korist okrivljenog D.R. i to rešenjima Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu K. 207/08 od 4.9.2008. godine i Okružnog suda u Čačku Kž. 700/08 od 5.12.2008. godine iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP.

            II. Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 79/09 od 26.6.2009. godine se ODBIJA  kao neosnovan u odnosu na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

 

            Rešenjem Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu K. 207/08 od 4.9.2008. godine odbijen je optužni predlog oštećene kao tužioca B.R, kao zakonskog zastupnika maloletne ..., od 22.7.2008. godine protiv okrivljenog Dejana Ristovića, zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 181.stav 3. Krivičnog zakonika,  kao neosnovan.

            Rešenjem Opštinskog suda u Čačku Kž. 700/08 od 5.12.2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba oštećene kao tužioca B.R, a rešenje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu K. 207/08 od 4.9.2008. godine potvrđeno.

            Protiv navedenih rešenja             Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 79/09 od 26.6.2009. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. i stav 2. Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da se zahtev uvaži i utvrdi da je rešenjima Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu K. 207/08 od 4.9.2008. godine i Okružnog suda u Čačku Kž. 700/08 od 5.12.2008. godine povređen zakon u korist okrivljenog D.R.

            Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 90. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 422. stav 3.  Zakonika o krivičnom postupku u prisustvu okrivljenog D.R. i njegovog branioca adv. D.V, i u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim rešenjima, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

            Osnovano se ističe zahtevom javnog tužioca da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP.

            Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud u postupku ispitivanja podnetog optužnog akta, na osnovu člana 441. stav 1. u vezi člana 274. stav 1. tačka 4. ZKP, odbio optužni predlog oštećene kao tužioca B.R. zakonskog zastupnika mal. .... kao neosnovan, jer je našao da nema osnovane sumnje da je okr. R.D. izvršio krivično delo koje mu se stavlja na teret.

            Prema razlozima prvostepenog rešenja, prvostepeni sud i pored svih drugih dokaza pribavljenih  tokom istražnih radnji, samo na osnovu jednog dokaza i to nalaza i mišljenja komisije veštaka Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu zaključio je „da se iz izvedenih dokaza ne može zaključiti  da je okrivljeni osnovano sumnjiv da je učinio delo koje mu se stavlja na teret“.

            Po oceni Vrhovnog kasacionog suda prvostepeni sud u postupku prethodnog ispitivanja optužnog akta, kod činjenice da postoje različiti dokazi, nije se mogao upuštati u ocenu samo jednog dokaza i utvrđivati činjenično stanje na osnovu navedenog nalaza i mišljenja veštaka, jer ove procesne radnje ne mogu biti predmet razmatranja u ovoj fazi postupka, već samo u kontradiktornom postupku prilikom donošenja meritorne odluke.

            Stoga su navodi u obrazloženju prvostepenog rešenja nerazumljivi jer je ostalo nejasno kojim se razlozima sud rukovodio prilikom donošenja odluke, čime je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP.

            Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 24. stav 7. i 425. stav 1. ZKP, člana 30. stav 1. i 32. Zakona o uređenju sudova, odlučio kao u izreci pod I presude.

            Neosnovano se zahtevom Republičkog javnog tužioca ukazuje da je sud povredio odredbu člana 368. stav 2. ZKP, time što nije pravilno primenio član 274. stav 1. ZKP jer  je sud bio dužan da odluči da nema mesta optužbi i da krivični postupak obustavi.

            Ovo sa razloga što se u konkretnom slučaju radi o skraćenom postupku, pa je shodno članu 441. stav 1. ZKP dovoljno da sud odbije optužni predlog (ako nađe da postoje razlozi za obustavljanje postupka predviđenih članom 274. stav 1. ZKP), kako je u konkretnom slučaju prvostepeni sud postupio, pa nema povrede zakona iz člana 368. stav 2. ZKP kako se to neosnovano navodi u zahtevu javnog tužioca.

            Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 424. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci pod II presude.

Zapisničar-savetnik                                                       Predsednik veća

Mila Ristić,s.r.                                                                        sudija

                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.