.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 245/2018
27.02.2018. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela krađa u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Spomenke Reljin Stanojev, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 1140/16 od 06.11.2017. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 341/17 od 26.12.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 27.02.2018. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 1140/16 od 06.11.2017. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 341/17 od 26.12.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K 1140/16 od 06.11.2017. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela krađa u pokušaju iz člana 203. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, za koje mu je sud izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku provere od jedne godine, po pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično deo.
Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje sudskog paušala i troškova krivičnog postupka, dok je oštećena „Elektrodistribucija Zrenjanin“ iz Zrenjanina upućena na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 341/17 od 26.12.2017. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu K 1140/16 od 06.11.2017. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Spomenka Reljin Stanojev podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti „iz razloga navedenog u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je navedenim presudama učinjena povreda kako materijalnog tako i procesnog prava“, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da utvrdi da je podneti zahtev osnovan, te da pobijane presude preinači tako što će doneti oslobađajuću presudu ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Nadalje, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, je propisano zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima (član 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP), delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje: da je prvostepeni sud pravnosnažnu presudu zasnovao na pogrešnoj oceni iskaza veštaka Vladimira Dabovića, diplomiranog inženjera elektrotehnike te Zapisnika o kontroli električnog brojila koju su izvršili radnici ED Zrenjanin; da radnje za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen nisu prouzrokovale posledicu s`obzirom da je električno brojilo registrovalo potrošnju električne energije koja je uredno plaćena, čak i u višem iznosu nego što je to izračunao veštak Vladimir Dabović u svom nalazu i mišljenju; da zavlačenje plastične trake u električno brojilo predstavlja nepodobno sredstvo pa je sud morao primeniti institut nepodobnog pokušaja ili dobrovoljnog odustanka, čijom primenom je postojao osnov za oslobađanje od kazne okrivljenog... čime se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje - odredbu člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, te je zahtev ocenjen kao nedozvoljen.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Olgica Kozlov, s.r.
Predsednik veća-sudija, Zoran Tatalović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
