Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 br.563/16 od 27.10.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu K br.73/16 od 11.07.2016. godine.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Đura Blagojević, zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. i povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ta povreda sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da je zapisnik o uviđaju iako sačinjen od strane ovlašćenih lica neistinit, a na osnovu njega je vršeno veštačenje, u vezi sa čim se veštak izjašnjavao i na pretresu, pa se odluka na takvim dokazima ne može zasnivati.

Kako je dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno – bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, a suštinski se ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva – pogrešno utvrđeno činjenično stanje, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje se i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, ali se ista obrazlaže na taj način da se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, koja ne predstavlja razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje bi okrivljenom bilo dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                 Radmila Dragičević-Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

TT