U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. Jasmine Nedeljković, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 443/17 od 02.08.2017. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1373/17 od 26.12.2017. godine, u sednici veća održnoj 13.03.2018. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 443/17 od 02.08.2017. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1373/17 od 26.12.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 443/17 od 02.08.2017. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a. stav 1. KZ, za koje delo mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci koju će okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, a ukoliko okrivljeni za vreme izvdržavanja kazne samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju od šest časova sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1 1373/17 od 26.12.2017. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog adv. Jasmina Nedeljković, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. i člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje po žalbi.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Jasmine Nedeljković, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da su pobijane presude zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom posutpku ne mogu zasnivati a kao nezakonite dokaze označava nalaz psihologa BB od 25.05.2013. godine i izveštaj Centra za socijalni rad koji su zasnovani isključivo na izjavama maloletnog oštećenog i majke maloletnog oštećenog a koji su na glavnom pretresu koristili svoje zakonsko pravo da ne svedoče.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Naime, nalaz psihologa BB od 25.05.2013. godine odnosi se na psihološko stanje maloletnog oštećenog u toku terapije i odnosi se na period iz 2013. godine kada je oštećeni bio uključen u pedagoško vođenje i savetovanje porodice i ne sadrži ni jednu činjenicu vezanu za kritični događaj. Kada je reč o izveštaju Centra za socijalni rad, taj izveštaj odnosi se na porodično stanje i u njemu je samo navedeno da je maloletni oštećeni izjavio da ga je otac istukao kritičnom prilikom bez navođenja bilo kakvih daljih okolnosti vezanih za kritični događaj. Imajući u vidu da su pomenuti nalaz psihologa i izveštaj Centra za socijalni rad sačinjeni od strane stručnih lica i u svemu prema pravilima struke, to navedeni dokazi po načinu pribavljanja ne predstavljaju nezakonite dokaze u smislu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo – član 439. tačka 1. ZKP, ali u zahtevu ne daje obrazloženje u vezi sa istaknutom povredom zakona već navodi da je u konkretnom slučaju primenjen zakon koji se ne može primeniti u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe – član 439. tačka 2. ZKP. Navedena povreda zakona predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, međutim, u obrazloženju ove povrede zakona branilac ukazuje da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbu člana 246a. stav 2. KZ koja predviđa blaže kažnjavanje, pa čak i oslobađanje od kazne, čime u suštini ukazuje na ocenu činjenica i okolnosti koje su od značaja za krivičnu sankciju, dakle, osporava činjenično stanje, a zbog čega nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                                     Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić