Okrivljeni je obavezan da sudu na ime paušala isplati iznos od 5.000,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudne naplate, a istovremeno je određeno da će odluka o troškovima krivičnog postupka biti doneta posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 broj 143/17 od 27.04.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Miodraga Aleksića, a presuda Osnovnog suda u Aleksincu K broj 280/15 od 06.12.2016. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miodrag Aleksić, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne označavajući o kojoj se konkretno povredi iz člana 485. stav 4. ZKP radi, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da pravnosnažne presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza.

Naime, u zahtevu se ističe da su razlozi izneti u pobijanim presudama protivrečni i suprotni izvedenim dokazima, a navodi o sadržini isprava i zapisnika u suprotnosti sa sadržajem tih isprava i zapisnika, kao i da je prvostepeni sud „neistinito i pogrešno interpretirao izreku presude Prekršajnog suda u vezi iste nezgode“, kojom je oštećeni BB oglašen odgovornim za učešće u saobraćaju u stanju teške alkoholisanosti, kojim navodima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, zahtevom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da su nižestepeni sudovi „potpuno nekritički cenili izvedene dokaze, u korist oštećenog“, pre svega iskaz oštećenog BB - da je u trenutku nezgode traktor kojim je upravljao okrivljeni „velikom brzinom izašao iz fabričkog kruga“, pri čemu nisu cenili činjenicu da je oštećeni u trenutku nastanka saobraćajne nezgode bio u stanju teškog pijanstva, sa 1,5‰ alkohola u krvi, i da s`toga nije bio u mogućnosti da bezbedno upravlja vozilom. U zahtevu se ističe i da traktor sa prikolicom, kojim je okrivljeni upravljao, nije predstavljao „iznenadnu i neočekivanu opasnost“ kako to pogrešno zaključuju nižestepeni sudovi, već je prema stavu branioca oštećeni bio dužan da takvu situaciju predvidi i da brzinu i način kretanja svog vozila prilagodi takvoj saobraćajnoj situaciji, te da su nižestepeni sudovi „pogrešno razumeli veštaka Grubora i zaključili da je oštećeni kontakt svog vozila i traktora mogao izbeći kočenjem samo pri brzini od 28km/h ili manjoj brzini“ a što je dovelo do pogrešnog zaključka da je oštećeni u takvoj saobraćajnoj situaciji refleksno reagovao manevrom levog skretanja i usled toga vozilom skrenuo van kolovoza i udario u drvo.

Iz izloženih navoda, jasno proizilazi da branilac okrivljenog nižestepene presude suštinski pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, te zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, a zbog povrede zakona.

Imajući u vidu da je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca dozvoljeno (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), te da se zahtevom suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno branioca okrivljenog, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miodraga Aleksića, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Za predsednika veća-sudija,

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                    Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić