Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1296/16 od 07.12.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih GG, AA i BB, te je presuda Višeg suda u Šapcu 2K 42/13 od 13.07.2016. godine, u osuđujućem delu u odnosu na ove okrivljene, potvrđena. Istom presudom, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Šapcu, u oslobađajućem delu u odnosu na okrivljenog DD, prvostepena presuda je ukinuta i predmet je vraćen prvostepeom sudu na ponovno suđenje, dok je u preostalom delu žalba Višeg javnog tužioca, odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti, blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljenog AA, advokat Brana Stojčić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1296/16 od 07.12.2016. godine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje;

-branilac okrivljenog BB, advokat Dragan Filipović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 367. stav 6. u vezi stava 1. KZ, ili navedene presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, te odloži izvršenje pravnosnažne presude do odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, ocenjujući pri tome zakonitost dokaza koji je predmet ispitivanja u smislu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11....55/14) našao:

Branioci okrivljenih u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. U vezi sa istaknutom povredom branioci navode da je okrivljenom AA stavljeno na teret krivično delo davanje mita, a okrivljenom BB primanje mita, u vezi sa službenim radnjama usmerenim na zaštitu imovine oštećenog privrednog društva „VV“ „...“ u stečaju, te da je prvostepeni sud unoseći u izreku presude deo u kojem navodi da je okrivljeni AA dao mito, da bi mu okrivljeni BB omogućio i „prodaju sekundarnih sirovina drugih preduzeća koja se nalaze u okviru fabričkog kruga „VV“, odnosno da je okrivljeni BB primio mito kako bi omogućio okrivljenom AA i „prodaju sekundarnih sirovina drugih preduzeća koja se nalaze u okviru fabričkog kruga „VV“, prekoračio na taj način optužbu, oglasivši okriviljene krivim i za radnje koje se odnose na imovinu drugih privrednih subjekata.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju ne radi se o prekoračenju optužbe, već je reč o preciziranju činjeničnog stanja u granicama optužbe i usaglašavanju, sa utvrđenim činjeničnim stanjem, iz razloga što se ne radi o imovinskim krivičnim delima za koja su okrivljeni oglašeni krivim, jer zaštitni objekat u ovom slučaju nije imovina privrednih društava, već je reč o krivičnim delima protiv službene dužnosti, kod kojih je zaštitni objekt službena dužnost, pa se radi o drugačijoj prirodi krivičnih dela u odnosu na imovinska krivična dela, pa u ovom slučaju nema ni proširenja kruga oštećenih.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju ovog suda, neosnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA i branioca okrivljenog BB, ističe da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branioci okrivljenih u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu i da su nižestepene presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se iste zasnivaju na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati, pri čemu branioci kao nezakonit dokaz označavaju zapisnik o saslušanju osumnjičenog AA dat u policiji dana 18.05.2012. godine, koji ne sadrži izričitu izjavu okrivljenog o prisustvu branioca.

Kako su branioci okrivljenih bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP isticali u žalbama na pobijanu prvostepenu presudu, to Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao žalbeni sud na strani sedam- poslednji pasus i strani osam – prvi, drugi i treći pasus pobijane drugostepene presude Apelacionog suda u Novom Sadu i na koje razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, navodi branioca okrivljenih, da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP su od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, branilac okrivljenog BB, advokat Dragan Filipović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u pobijanim presudama nije utvrđeno da je okrivljeni BB, kao poverenik oštećenog privrednog društva VV, u stečaju, imao bilo kakvih ovlašćenja prema drugim privrednim društvima i njihovoj imovini, zbog čega branilac smatra da isti nije mogao ni učiniti krivično delo primanje mita- za omogućavanje okrivljenom AA da prodaje skundarne sirovine drugih privrednih društava. Time je, prema navodima zahteva, u konkretnom slučaju, pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je okrivljeni BB, poklon uzeo nakon preduzete radnje, zbog čega branilac smatra da je pogrešno primenjen zakon kada je isti oglašen krivim za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 6. u vezi stava 1. KZ, jer je utvrđeno činjenično stanje, prema navodima zahteva, nalagalo primenu odredbe člana 367. stav 6. u vezi stava 4. i člana 1. KZ. Na taj način je pobijanim presudama, prema stavu branioca, učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznetim navodima, iako branilac okrivljenog ističe povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, po oceni ovog suda, isti osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog BB, advokata Dragana Filipovića, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog BB, u zahtevu ističe i to da je pogrešno primenjen zakon u pogledu odluke o kazni, ukazujući time, po oceni ovog suda, na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ali kako u obrazloženju zahteva ne navodi nijedan razlog zbog koga smatra da je pobijanim presudama učinjena navedena povreda zakona, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog BB, odbacio kao nedozvoljen i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog BB odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                               Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić