Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova postupka o čijoj visini će biti odlučeno naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 31/17 od 15.12.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i žalba branioca okrivljenog AA, adv. Sanje Ristivojević, a presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 654/17 od 06.09.2017. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Sanja Ristivojević, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje, ili iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Sanje Ristivojević, u odnosu na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP je neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, adv. Sanja Ristivojević, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 298. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a da je okrivljenom optužnim aktom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pa je oglašen krivim zbog krivičnog dela koje okrivljenom nije stavljeno na teret i time je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva ocenjuje neosnovanim.

Naime, stoje navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti da je optužnim aktom okrivljenom AA, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a da je pobijanom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 654/17 od 06.09.2017. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 298. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 31/17 od 15.12.2017. godine.

Međutim, iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 654/17 od 06.09.2017. godine proizilazi da se okrivljenom AA stavlja na teret da je kao učesnik u saobraćaju kritičnom prilikom nije pridržavao saobraćajnih propisa, čime je ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo ljudi, na način bliže opisan u izreci presude i kojom prilikom je levom stranom svog vozila udario oštećenog, sada pokojnog pešaka DD, koji je od siline udarca zadobio teške telesne povrede (bliže navedene u izreci presude) sa nastupajućom smrtnom posledicom, iz kog činjeničnog opisa proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Stoga po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju je u pitanju očigledna greška u pisanju (umesto člana 289., stoji član 298. KZ), imajući u vidu kako je već navedneo da iz činjeničnog opisa dela iz izreke presude i njenog obrazloženja proizilazi da je u konkretnom slučaju primenjena odredba člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, dakle, optužba nije prekoračena kako se neosnovano ističe u podnetom zahtevu branioca okrivljenog, to jest donošenjem pobijanih presuda nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9). ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je zahtev podnet i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, i pri tom navodi da je okrivljenom stavljeno na teret da je postupao suprotno odredbama člana 23. stav 1., člana 42. i člana 43. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, te da je po navodima zahteva u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima ceni izvedene dokaze tokom postupka, iznosi svoje činjenične zaključke u pogledu postojanja uzročne veze između propusta okrivljenog prilikom upravljanja vozilom i predmetne saobraćajne nezgode, koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, na koji način ustvari osporava ocenu izvedenih dokaza i činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama, a iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Takođe, branilac okrivljenog u obrazloženju podnetog zahteva analizira okolnosti nastanka saobraćajne nezgode, daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i iznosi svoj lični stav da je „nezgoda nastala kao posledica propusta pešaka“, dakle osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama a iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ukazuje da je izreka drugostepene presude nerazumljiva (a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP), kao i da su razlozi obe pobijane presude protivrečni njihovim izrekama i da nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja (što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP), a koje povrede ne predstavljaju u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Nalazeći iz navedenih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, a da je zahtev u odnosu na ostale navedene povrede zakona nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                                Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić