Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka i paušala, kao u izreci presude dok je oštećeni BB radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Negotinu Kž1 25/2017 od 06.03.2017. godine usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Negotinu, preinačena je presuda Osnovnog suda u Majdanpeku K 544/13 od 22.08.2016. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je taj sud okrivljenom AA za izvršeno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, te mu je za izvršeno krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, dok je žalba okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. i člana 483. stav 1. i 3. ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Radomir Pavlović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, odredbe člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP; odredbe člana 439. tačka 1) i tačka 3) ZKP, sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da utvrdi da je pobijanim presudama povređen zakon na štetu ovog okrivljenog te da obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na odlučivanje ili da ih preinači tako što će „osloboditi od odgovornosti okrivljenog AA i odbiti optužbu“.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Radomira Pavlovića, je osnovan.

Osnovano se u zahtevu branioca okrivljenog AA ističe da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Negotinu Kž1 25/17 od 06.03.2017. godine povređen zakon na štetu okrivljenog, s`obzirom na to da je drugostepeni sud, preinačenjem prvostepene presude Osnovnog suda u Majdanpeku K 544/13 od 22.08.2016. godine u delu odluke o kazni i načina njenog izvršenja, te osudom okrivljenog AA na efektivnu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, prekoračio predlog iz žalbe Osnovnog javnog tužioca u Negotinu Kt 505/12 od 06.01.2017. godine i na taj način prekoračio zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, odnosno povredio odredbu člana 453. ZKP.

Naime, drugostepeni sud se prilikom donošenja odluke morao kretati u granicama označenog žalbenog predloga javnog tužioca, u kome je jasno određen pravac i obim pobijanja odluke o kazni u odnosu na okrivljenog AA i tom prilikom je Višem sudu u Negotinu predloženo da prvostepenu presudu preinači tako što će okrivljenog AA nakon utvrđivanja pojedinačnih kazni zatvora osuditi na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje primenom elektronskog nadzora.

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Imajući u vidu da je okrivljenom AA prvostepenom presudom Osnovnog suda u Majdanpeku K 544/13 od 22.08.2016. godine, pošto su mu prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora, izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne godine koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja, od dve godine, po pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo, te da je javni tužilac u izjavljenoj žalbi stavio jasno određen predlog da drugostepeni sud, nakon utvrđenja pojedinačnih kazni zatvora za pojedinačna krivična dela, okrivljenog osudi na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, dakle da je izričito predložio da se okrivljenom izrekne kazna zatvora koja će se izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, a ne izricanje efektivne kazne zatvora, to drugostepeni sud, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nije bio ovlašćen da prekoračenjem žalbenih okvira iz žalbe javnog tužioca, izmeni odluku o kazni na štetu okrivljenog u delu koji se tom žalbom ne pobija, već se ima smatrati da u tom delu postoji samo žalba u korist okrivljenog.

Žalba Osnovnog javnog tužioca u Majdanpeku je jasno opredelila pravac i obim pobijanja prvostepene presude tako da su to granice u kojima je drugostepeni sud morao ispitivati prvostepenu presudu na štetu okrivljenog, te da je eventualno i preinači.

Odredbom člana 451. stav 1. ZKP je propisano da drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja. Dakle, drugostepeni sud pobijanu presudu ispituje samo u granicama koje su date u žalbi: po zakonskim osnovima koje je žalilac označio, u delu - delovima presude na koje je ukazano žalbom, a što se tiče pravca pobijanja presude znači da drugostepeni sud istu ispituje u skladu sa izraženim interesom žalioca koji je u korist ili na štetu okrivljenog.

Prekoračenjem žalbenih okvira iz žalbe javnog tužioca, odnosno donošenjem odluke kojom se okrivljeni AA osuđuje na efektivnu kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, Viši sud u Negotinu je svojom presudom Kž1 25/17 od 06.03.2017. godine povredio načelo zabrane preinačenja na gore (reformatio in peius), propisano odredbom člana 453. ZKP, a na koji način je učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP s`obzirom na to da drugostepeni sud može doneti odluku na štetu okrivljenog samo u okviru pravca i obima pobijanja istaknutog u izjavljenoj žalbi.

U konkretnom slučaju, žalba javnog tužioca zbog odluke o krivičnoj sankciji, koja je od strane drugostepenog suda ocenjena kao osnovana, imala je izričit predlog i išla je u pravcu određivanja kazne zatvora, umesto izrečene uslovne osude, ali svakako primenom odredbe člana 45. stav 5. KZ, tako da je drugostepeni sud mogao da odluči na štetu okrivljenog samo u granicama određenim odredbom člana 45. stav 5. KZ, te osudom okrivljenog na efektivnu kaznu zatvora drugostepeni sud doneo odluku suprotno zabrani propisanoj odredbom člana 453. ZKP.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je usvajajući kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, s`obzirom na to da je pobijanom presudom Višeg suda u Negotinu Kž1 25/17 od 06.03.2017. godine učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi sa odredbom člana 451. i 453. ZKP, ove povrede otklonio i pobijanu presudu preinačio kao u izerci presude, nalazeći da je ovako odmerena kazna adekvatna utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima u redovnom krivičnom postupku, te da je nužna i istovremeno dovoljna da se njome ostvari svrha kažnjavanja.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                                          Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić