Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 935/17 od 11.09.2017. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K.br.69/16 od 13.04.2017. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom Stefanu Obrenoviću u kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, na koju je osuđen prvostepenom presudom, uračunao vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru počev od 08.02.2016. godine do 19.02.2016. godine i vreme provedeno u pritvoru od 19.02.2016. godine pa nadalje, s tim što pritvor može trajati najduže dok ne istekne vreme trajanja kazne koja mu je izrečena prvostepenom presudom, odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, dok su u preostalom delu žalba javnog tužioca, kao i u celosti žalbe okrivljenog Stefana Obrenovića i njegovog branioca - advokata Nemanje Kovačevića, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Stefana Obrenovića - advokat Nemanja Kovačević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) i člana 439. tačka 2), 3) i 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presude Višeg suda u Beogradu K.br.69/16 od 13.04.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 935/17 od 11.09.2017. godine i naloži da se postupak ponovi pred drugim većem ili da navedene presude preinači u pogledu krivične sankcije i okrivljenog osudi na kaznu zatvora u kraćem trajanju.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branilac okrivljenog Stefana Obrenovića u podnetom zahtevu ističe da je optužnica podignuta od strane neovlašćenog tužioca, jer u spisima predmeta nema posebne saglasnosti Republike Nemačke (iz koje je okrivljeni ekstradiran) da se okrivljeni ekstradira Republici Srbiji kako bi mu se sudilo za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ, zbog čega je optužnicu u konkretnom slučaju trebalo odbaciti.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, navodi branioca okrivljenog da je predmetna optužnica podignuta od strane neovlašćenog tužioca, odnosno bez saglasnosti Republike Nemačke da se okrivljenom Stefanu Obrenoviću sudi u Republici Srbiji za krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ, su neosnovani, iz razloga jer iz spisa predmeta proizilazi da je u zakonito sprovedenom postupku ekstradicije okrivljeni Stefan Obrenović izručen Republici Srbiji iz Savezne Republike Nemačke i to na osnovu molbe za izručenje Ministarstva pravde, Državne uprave RS broj 713-01-00137/2014-08 od 19.02.2014. godine, a radi predaje pravosudnim organima Republike Srbije u cilju dovršenja krivičnog postupka koji je protiv ovog okrivljenog pokrenut naredbom o sprovođenju istrage Višeg javnog tužioca u Beogradu KTI.br.70/13 od 28.10.2013. godine zbog krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. KZ, dakle upravo zbog vođenja i dovršenja predmetnog krivičnog postupka pred pravosudnim organima Republike Srbije.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima i to pre svega na zaključenim sporazumima saokrivljenih o priznanju krivičnog dela, jer se isti ne mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku u odnosu na lica koja nisu zaključila takve sporazume, dakle konkretno u odnosu na okrivljenog Stefana Obrenovića, već se mogu koristiti samo odbrane saokrivljenih koje su dali na zapisnicima u ovom krivičnom postupku.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer u konkretnom slučaju u ovom krivičnom postupku kao dokaz nisu izvedeni sporazumi o priznanju krivičnog dela, pa samim tim i pobijane presude nisu zasnovane na istima (kako to netačno u zahtevu navodi branilac okrivljenog), već su kao dokaz u dokaznom postupku izvedene pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu SPK 32/15, SPK 79/15 i SPK 31/15, sve tri od 23.03.2015. godine, koje su donete na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela zaključenih između Višeg javnog tužioca u Beogradu i okrivljenih AA, BB i VV, a koje presude su donete u zakonitom postupku od strane nadležnog suda, a nakon ocene svih uslova iz člana 317. ZKP kojima se sud rukovodio prilikom donošenja navedenih presuda.

Odredbe članova 405. i 406. ZKP omogućavaju sudu da na glavnom pretresu izvede dokaze putem vršenja uvida ili čitanja sadržine pismena i snimaka, odnosno zapisnika o iskazima. Upoznavanjem sa sadržinom napred navedenih pravnosnažnih presuda, sud je postupio u svemu zakonito, saglasno navedenim procesnim odredbama, te je izveo dozvoljen dokaz upoznavanjem na glavnom pretresu sa sadržinom isprava - pravnosnažnih presuda donetih protiv drugih okrivljenih na osnovu sporazuma o priznanju krivičnih dela. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Osim toga, kao neosnovani su ocenjeni i navodi branioca okrivljenog da su iskazi svih svedoka ispitanih u toku istrage, dok je okrivljeni boravio u Republici Nemačkoj, nezakonito pribavljeni i da ih je stoga trebalo izdvojiti iz spisa predmeta, jer izvođenju ovih dokaza nije prisustvovao branilac okrivljenog, iako je shodno odredbi člana 300. ZKP postojala obaveza javnog tužioca da ga kao angažovanog branioca poziva da prisustvuje izvođenju ove dokazne radnje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, imajući u vidu da činjenica da je ispitivanje svedoka u istrazi obavljeno bez prisustva branioca okrivljenog, po oceni ovog suda, ne predstavlja razlog za izdvajanje iz spisa predmeta zapisnika o njihovom ispitivanju, jer je u pitanju nedostatak koji se može otkloniti na glavnom pretresu neposrednim ispitivanjem svedoka, a što je u konkretnom slučaju u ovom krivičnom postupku i učinjeno neposrednim ispitivanjem na glavnom pretresu oštećene GG i svedoka DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK, LL i LJLJ, dok su se stranke na zapisniku o glavnom pretresu od 11.04.2017. godine saglasile da se pročitaju iskazi svedoka MM i NN koji su dati u postupku istrage. Pri ovome, branilac okrivljenog je u toku istrage, na osnovu člana 312. ZKP, imao mogućnost da u vezi sa navedenim podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu, odnosno pritužbu sudiji za prethodni postupak.

Takođe su kao neosnovani ocenjeni i navodi branioca okrivljenog u kojima ukazuje da nezakonit dokaz predstavlja i zajednički nalaz i mišljenje dat od strane sudskog veštaka specijaliste sudske medicine dr Branimira Aleksandrića i sudskog veštaka za oblast elektrotehnike, audio i video tehnike kvaliteta tonskog i video zapisa Nikole Dragovića od 17.06.2016. godine, koji se po stavu branioca morao izdvojiti iz spisa predmeta, obzirom da navedeni sudski veštaci ne raspolažu stručnim znanjima da daju nalaz i mišljenje na okolnost identifikovanja lica sa snimaka sigurnosnih kamera, odnosno nisu ovlašćeni kao sudski veštaci za navedenu oblast veštačenja.

Izneti navodi branioca okrivljenog su, po oceni ovoga suda, neosnovani, imajući u vidu da je u pitanju kombinovano veštačenje, a takva veštačenja se po prirodi stvari ni ne odnose na jednu oblast veštačenja, nego je reč o zajedničkom veštačenju veštaka iz više oblasti (u konkretnom slučaju veštaka sudske medicine i veštaka za oblast elektrotehnike, audio i video tehnike kvaliteta tonskog i video zapisa) iz kojih se, po proceni suda, mogu utvrditi činjenice za čije utvrđivanje ni sud, a ni veštaci svaki pojedinačno nemaju odgovarajuća stručna znanja. Stoga se neosnovano u zahtevu branioca okrivljenog navodi da angažovani veštaci „nisu sudski veštaci za navedenu oblast i da za istu nisu stručni“, budući da se u kombinovanim veštačenjima i ne radi o samo jednoj oblasti veštačenja, već o više oblasti.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Obrenovića u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, kao i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP, s tim što iz navoda branioca kojima obrazlaže ove razloge proizilazi da se zahtev zapravo podnosi samo zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP. Ovo, imajući u vidu da branilac ističe da je sud povredio zakon na štetu okrivljenog Stefana Obrenovića jer mu u izrečenu kaznu zatvora nije uračunao vreme koje je okrivljeni proveo na izdržavanju kazne zatvora na koju je osuđen u Republici Nemačkoj za krivično delo izvršeno u toj državi, pri čemu branilac ne navodi po kojoj tačno presudi je okrivljeni izdržavao kaznu zatvora i koliki je vremenski period koji je proveo na izdržavanju te kazne zatvora. Kako povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 4) ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonistosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka presude protivrečna sama sebi, te da su razlozi presude protivrečni izreci u pogledu trenutka nastupanja smrti pokojnog NJNJ i u pogledu uloge AA, BB i VV u izvršenju predmetnog krivičnog dela, kao i da su dati razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja u znatnoj meri protivrečni. Osim toga, u zahtevu se navodi i da je izreka prvostepene presude nerazumljiva u pogledu toga ko je, kada i na koji način lišio života pokojnog oštećenog NJNJ, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da nije na nesumnjiv način dokazano da su radnje koje je kritičnom prilikom preduzeo okrivljeni Stefan Obrenović u direktnoj uzročnoj vezi sa smrtnom posledicom i nanošenjem povreda pokojnom oštećenom, te da je trebalo izvršiti rekonstrukciju događaja, a takođe se osporavaju i činjenice koje je sud utvrdio iz kombinovanog veštačenja sudskih veštaka dr Branimira Aleksandrića i Nikole Dragovića, a što sve u bitnom po nalaženju ovoga suda predstavlja osporavanje činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnim presudama i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova. U zahtevu se navodi i da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu u toku istrage, jer braniocu okrivljenog nije dostavljeno na odgovor ili eventualno prigovor ni jedno veštačenje, već se sa njima upoznao tek nakon podignute optužnice, a takođe mu nije omogućeno upoznavanje sa prikupljenim dokazima shodno odredbi člana 303. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, kao i zbog povrede prava na odbranu okrivljenog, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Stefana Obrenovića - advokata Nemanje Kovačevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Za Predsednika veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                 Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić