Protiv ovih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac Ptz br. 145/17 od 24.04.2017. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 7. i stav 2. tačka 4. u vezi člana 6. stav 2, člana 110. i člana 184. stav 2. tačka 2. Zakona o prekršajima s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pravnosnažnu presudu Prekršajnog suda u Beogradu 25 Pr br. 161227/16 od 27.07.2016. godine i Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 103 Prž br. 21204/16 od 13.12.2016. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13) obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su nižestepeni sudovi donošenjem pobijanih presuda učinili bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 7. i stav 2. tačka 4. u vezi člana 6. stav 2, člana 110. i člana 184. stav 2. tačka 2. u vezi sa stavom 1. Zakona o prekršajima.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da su okrivljeni dana 22/23.09.2015. godine dozvolili da njihov vozač VV upravlja teretnim vozilom u drumskom prevozu iako u roku od 24 sata nakon završenog prethodnog dnevnog odmora nije imao propisan neprekidan odmor, te da su time učinili prekršaj iz člana 327. stav 1. tačka 55. odnosno stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima u vezi sa članom 244. stav 1. istog zakona, u skladu sa kojim odredbama je propisano novčano kažnjavanje učinioca prekršaja i to pravnog lica u iznosu od 60.000,00 dinara do 600.000,00 dinara i odgovornog lica u pravnom licu u iznosu od 3.000,00 do 30.000,00 dinara.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka prekršajnom sudu u Čačku podnela je PU Čačak dana 18.12.2015. godine a sud je rešenjem od 22.04.2016. godine pokrenuo prekršajni postupak. Međutim, dana 4.12.2015. godine na snagu je stupio i primenjuje se Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima (“Službeni glasnik RS” br. 96/2015). Ovim zakonom u prelaznim odredbama – član 78. je propisano da danom stupanja na snagu tog zakona prestaje da važi, između ostalih, i odredba člana 244. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima a zakon kao prekršaj propisuje iste prekršajnopravne radnje u članu 57. stav 1. tačka 6. ali su novčane kazne propisane u fiksnim iznosima i to za pravno lice u iznosu od 20.000,00 din. a za fizičko lice u iznosu od 5.000,00 dinara.

Kako su i po stavu Vrhovnog kasacionog suda navedene odredbe Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima blaže po okrivljene od odredbi iz člana 327. stav 1. tačka 55. i stav 2. u vezi stava 1. tačka 55. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima to je, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima kojom je propisana obavezna primena najblažeg zakona za učinioca, u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbe Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima.

Sledstvena posledica primene odredbi ovog zakona, imajući u vidu zaprećene kazne (novčane kazne u fiksnom iznosu), jeste primena odredbe člana 168. Zakona o prekršajima u skladu sa kojom se za ovaj prekršaj „ne može podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka“ nego je nadležni organ (PU Čačak) mogao izdati prekršajni nalog.

Stoga je, imajući u vidu odredbu člana 110. Zakona o prekršajima, u skladu sa kojom je u obavezi da po službenoj dužnosti pazi „da li rešavanje predmeta spada u sudsku nadležnost“ i imajući u vidu odredbu člana 184. stav 1. i stav 2. tač.2. Zakona o prekršajima u skladu sa kojima će zahtev za pokretanje prekršajnog postupka odbaciti rešenjem ako utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka obzirom da ti uslovi ne postoje „2) kad sud nije stvarno nadležan za vođenje prekršajnog postupka“, prekršajni sud bio u obavezi, umesto što je dana 22.04.2016. godine doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka, da donese rešenje kojim se odbacuje zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Isto rešenje je bio u obavezi doneti i Prekršajni apelacioni sud kada je postupajući po zajedničkoj žalbi okrivljenih, iako je pravilno uočio nužnost primene blažeg zakona doneo napadnutu drugostepenu odluku previđajući neophodnost primene odredbi člana 110, 168, 184. stav 1. i stav 2. tač. 2. te člana 171. i 173. stav 1. Zakona o prekršajima.

Suprotnim postupanjem, kako se to osnovano navodi u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti RJT, sud je povredio i pravo okrivljenih na odbranu iz člana 93. stav 1. u vezi odredbi člana 171. i člana 173. stav 1. Zakona o prekršajima a sve na štetu okrivljenih budući da bi primenom instituta prekršajnog naloga i okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice u pravnom licu mogli koristiti pogodnost oslobađanja plaćanja druge polovine izrečene kazne ukoliko prihvate odgovornost za prekršaj i u roku od osam dana plate polovinu izrečene kazne, u skladu sa članom 173. stav 1. ovog zakona a što im je sve na opisan način onemogućeno. Naime, primenom tog instituta novčana kazna za okrivljeno pravno lice iznosi 10.000,00 dinara (a ne 20.000,00 na koliko je osuđen navedenom presudom Prekršajnog apelacionog suda) a za okrivljeno odgovorno lice u pravnom licu ta kazna iznosi 2.500,00 dinara (a ne 3.000,00 din. na koliko je okr. BB osuđen navedenom pravnosnažnim presudom) i razumljivo ne bi bili ni u obavezi da snose troškove prekršajnog postupka.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, ukinuo presude Prekršajnog suda u Beogradu 25 Pr br. 161227/16 od 27.07.2016. godine i Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 103 Prž br. 21204/16 od 13.12.2016. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić