U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Preduzeće za servisiranje i prodaju registarskih kasa „AA“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Miroslav Graovac, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ društvo za trgovinu i usluge, ..., ... ..., koga zastupa punomoćnik Vesna Bojović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.1707/16 od 17.02.2017.godine, u sednici veća održanoj dana 15.06.2017.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 1707/16 od 17.02.2017.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 1707/16 od 17.02.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu P br. 1686/10 od 25.12.2015.godine, u stavovima drugom i četvrtom izreke, kojima je odbijen tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da tužiocu isplati iznos od 117.689 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom koju propisuje Centralna evropska banka počev od 28.11.2007. godine do isplate i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 924.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.Neosnovano revident razlozima ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, jer pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih ne bi mogla biti ispitana.

Predmet tužbenog zahteva je isplata iznosa od 117.689 evra sa kamatom koji iznos je tužilac fakturisao tuženom računima broj ... od 22.11.2007.godine; broj ... od 23.11.2007.godine i broj ... od 23.11.2007.godine. Suštinski zahtev je zasnovan na institutu naknade štete, koju je prema navodima tužioca pretrpeo jer tuženi nije izvršio svoje ugovorne obaveze te nije otklonio greške na isporučenim fiskalnim kasama zbog čega je tužilac imao izdatke na ime radnih sati na popravkama u garanciji i izdatke za rezervne delove, koje mu tuženi nije isporučio.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac, tuženi i proizvođač „VV“ zaključili su 2004. godine ekskluzivni ugovor o distribuciji VV registar kasa na teritoriji Srbije. Tužilac je ovlašćeni poddistributer spornih fiskalnih kasa modela Euro 500T handy koji model je, nakon provere uzorka dobio sertifikat za upotrebu 12.01.2004.godine. Ugovorom je predviđena proizvođačka garancija kvaliteta do 25 meseci od datuma isporuke, sa garancijom ugrađenih akumulatora do 6 meseci, te da će delovi i moduli sa greškom biti zamenjeni besplatno, da će inopartner besplatno dostaviti nove rezervne delove i komponente kada se prime komponente i moduli sa greškom u garantnom periodu, te da se isporuka servisnih delova garantuje 7 godina nakon prodaje. Utvrđeno je da tužilac nije u garantnom roku po prijemu registarskih kasa prigovorio tuženom na ispravnost i kvalitet primljene robe, niti je do podizanja tužbe uložio reklamaciju, te da tuženi nije po istom postupio i nedostatke otklonio.

Kod ovako utvrđenih činjenica, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, odredbe člana 484. i 488. ZOO u vezi sa čl. 154 i 155 ZOO kada je odbio tužbeni zahtev za naknadu štete. Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može zahtevati od prodavca uklanjanje nedostatka, zamenu stvari, sniženje cene ili raskid ugovora uz naknadu štete u svakom od ovih slučajeva po opštim pravilima o odgovornosti za štetu. Tužilac nije dokazao da je u garantnom roku prigovorio na ispravnost i kvalitet kasa, a da tuženi nije prihvatio reklamaciju i nedostatke otklonio, te da je zbog uočenih nedostataka pretrpeo bilo kakvu štetu, odnosno da je povodom toga imao dodatne troškove prema krajnjim kupcima, koje je trebalo da snosi tuženi.

Neosnovano revident ukazuje da drugostepeni sud nije cenio žalbene navode u pogledu ocene mišljenja sudskih veštaka od 26.01.2012.godine, kojim je upravo na osnovu korespodencije parničnih stranaka vršena revizija softvera na spornim registar kasama. Drugostepeni sud je pravilno ocenio da se prema nalazu veštaka na osnovu raspoloživog uzorka nije moglo utvrditi da se radilo o kvarovima takvog obima koji su kase činili neupotrebljivim, odnosno da nedostaci nisu mogli biti otklonjeni u garantnom roku ili kasnije, te ni da je tužilac pretrpeo štetu zbog otklanjanja istih. Tim pre što je bilo isporuke rezervnih delova od strane ino-proizvođača. Kako se na osnovu nalaza veštaka na koji se revident poziva nije moglo utvrditi na kojim kasama je tačno uočen nedostatak, a zbog kojih je tužilac direktno pretrpeo štetu čiju naknadu traži, pravilno drugostepeni sud zaključuje da tužilac nije dokazao osnov i visinu svog tužbenog zahteva.

Nije sporno da su postojali određeni nedostaci u pravilnom funkcionisanju kasa i nije sporno da je postojala određena korespodencija tužioca i tuženog u vidu elektronske prepiske o uočenim nedostacima, ali tužilac nije dokazao da je pretrpeo štetu, zbog toga što tuženi nije uvažavao reklamacije, te da je tužilac bio prinuđen da sam servisira kase i zamenjuje rezervne delove, što bi za rezultat imalo umanjenje njegove imovine.

Ukazivanje revidenta da kase koje je isporučio tuženi nisu identične uzorku koji je prošao zakonom predviđenu sertifikaciju, ne može predstavljati prigovor na kvalitet u smislu člana 484. stav 1. ZOO, jer je obostrani interes stranaka da prigovor na kvalitet bude potpun i određen,od čega zavisi ostvarenje prava tužioca sa jedne strane odnosno mogućnost ispitivanja opravdanosti prigovora na kvalitet od strane tuženog. Daljim revizijskim navodima tužilac upravo ukazuje da je VV kao proizvođač menjao softver da bi otklonio greške na softveru, te da je poslao inženjere radi utvrđenja problema u vezi sa isporučenim kasama. Navedene tvrdnje samog revidenta, kao i činjenica da je bilo isporuke rezervnih delova od strane ino-partnera upravo ukazuju da tužilac nije dokazao postupanje tuženog suprotno odredbi člana 8 Ugovora kojom je data garancija kvaliteta za određeni vremenski period i preuzeta obaveza otklanjanja grešaka i nedostataka koje se pojave, odnosno zamena rezervnih delova.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i primenom člana 405. relevantnog ZPP odlučio kao u izreci revizijske presude.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić