Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije: dr Dragiše B. Slijepčevića, kao predsednika veća, sudije Branka Stanića i sudije Gordane Ajnšpiler Popović, kao članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., ulica ... broj ..., koga zastupa advokat Gordana Primović iz ..., protiv tuženog „BB“ u stečaju iz ..., ulica ... broj ..., koga zastupa advokat Milan Kozomora iz ..., radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 18.666.349,67 dinara, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž broj 1992/17 od 27.04.2017. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 14.09.2017. godine, sledeće

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE rešenja Privrednog apelacionog suda Pž broj 1992/17 od 27.04.2017.godine i Privrednog suda u Novom Sadu P broj 625/2016 od 17.01.2017. godine i predmet se VRAĆA prvostepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu P broj 625/2016 od 17.01.2017. godine, konstatovano je da je tužilac podneskom od 17.11.2016. godine preinačio tužbu, dozvoljeno je preinačenje tužbe u ovoj pravnoj stvari, a potom je odbačena tužba kao neblagovremena.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž broj 1992/17 od 27.04.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno je rešenje Privrednog suda u Novom Sadu P broj 625/2016 od 17.01.2017. godine.

Protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž broj 1992/17 od 27.04.2017. godine, tužilac preko punomoćnika iz reda advokata je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u granicama propisanim članom 420. stav 6, a u vezi sa članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Prema stanju u spisima predmeta, Privredni sud u Novom Sadu u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom, a u ovom postupku tuženim „BB“ ..., doneo je dana 19.11.2015. godine zaključak o konačnoj listi potraživanja pod poslovnim brojem 2 St br.53/2014. Prema navedenom zaključku, prijavljeno potraživanje stečajnog poverioca, a u ovom sporu tužioca AA iz ... na iznos od 18.666.349,67 dinara, osporeno je usled nedostatka validne dokumentacije. Zaključkom je određeno da poverioci čije je potraživanje osporeno delimično i u celosti, mogu u roku od 15 dana od dana dostave pismenog otpravka zaključka, pokrenuti parnični postupak pred nadležnim sudom ili nastaviti već započeti postupak, radi utvrđivanja osporenog potraživanja.

Tužilac je na osnovu zaključka stečajnog suda, dana 22.12.2015. godine podneo tužbu, radi utvrđivanja da tuženi za izvršene isporuke robe i usluge, nije isplatio tužiocu iznos od 18.666.349,67 dinara na ime glavnog duga po određenim računima – otpremnicama, a po osnovu isporuke aluminijumske stolarije.

Tužilac je podneskom od 17.11.2016. godine, promenio zahtev tako što je tražio da sud utvrdi da je osnovano potraživanje tužioca prema tuženom za izvršenu isporuku robe i usluga u iznosu od 18.666.349,67 dinara na ime glavnog duga po određenim računima – otpremnicama, izdatih na ime isporuke istovetne aluminijumske stolarije.

Prvostepeni sud je rešenjem od 17.01.2017 godine, dozvolio preinačenje u ovoj pravnoj stvari, da bi potom odbacio tužbu kao neblagovremenu sa obrazloženjem da je tužilac zaključak stečajnog suda primio 07.12.2015. godine, da je dana 22.12.2015. godine podneo tužbu za utvrđenje postojanja činjenica, te da je tek podneskom od 17.11.2016. godine preinačio tužbu i postavio tužbeni zahtev kojim je tražio utvrđenje osnovanosti svog potraživanja prema tuženom. U toj situaciji je tužilac u smislu člana 117. stav 1. Zakona o stečaju prekludiran za podnošenje tužbe, pa je primenom odredbe člana 294. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, tužbu odbacio.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepeno rešenje ali sa drugačijim obrazloženjem. Drugostepeni sud je zaključio da je u konkretnom slučaju tužba sačinjena od strane advokata, da je neuredna i da se po njoj ne može postupati, tako da tužbu treba odbaciti primenom odredbi člana 101. stav 5. Zakona o parničnom postupku.

Prema oceni revizijskog suda, pogrešno su nižestepeni sudovi zaključili da tužbu tužioca treba odbaciti.

Odredbom člana 117. Zakona o stečaju u stavu 1. propisano je da poverilac čije je potraživanje osporeno, upućuje se na parnicu, odnosno na nastavak prekinutog parničnog postupka radi utvrđivanja osporenog potraživanja, koju može da pokrene, odnosno nastavi u roku od 15 dana od dana prijema zaključka iz stava 116. ovog zakona, odnosno od dana isteka roka za medijaciju u skladu sa članom 115. ovog zakona. Prema stavu 2. ovog člana poverilac koji nije pokrenuo parnicu ili tražio nastavak prekinute parnice u roku iz stava 1. ovog člana, gubi to pravo i svojstvo stečajnog poverioca. Iz citirane odredbe Zakona o stečajnom postupku, proizlazi da je rok od 15 dana, za podnošenje tužbe ili nastavak prekinutog postupka, prekluzivne prirode.

U konkretnom slučaju tužilac je blagovremeno podneo tužbu, ali sa neurednim zahtevom. Međutim, prvostepeni sud je postupao po takvom zahtevu, određivao ročišta za glavnu raspravu, pa je na ročištu za glavnu raspravu koje je održano dana 17.01.2017. godine, utvrdio vremenski okvir trajanja postupka od 18 meseci, odnosno 3-4 ročišta. Potom je prvostepeni sud istog dana 17.01.2017. godine, van ročišta, doneo rešenje kojim se konstatuje da je tužilac podneskom od 17.11.2016. godine preinačio tužbu, zatim je istim rešenjem dozvolio preinačenje tužbe u ovoj pravnoj stvari, da bi potom odbacio tužbu kao neblagovremenu.

U procesnoj situaciji, kada sud dozvoli preinačenje tužbe, više je ne može odbaciti kao neblagovremenu. Kada se preinačenjem tužbe uredi tužbeni zahtev i izvrši ispravka i otklanjanje svih nedostataka i sud sve to dozvoli, nakon toga se tužba ne može odbaciti kao neuredna, kako je to pogrešno učinio prvostepeni sud, a takvu odluku potvrdio drugostepeni sud..

Na osnovu svega izloženog, osnovano se u reviziji tužioca ističe da je pobijano rešenje doneto pogrešnom primenom odredbi člana 101. i 294. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je revizijski sud ukinuo rešenja prvostepenog i drugostepenog suda i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će sprovesti postupak i doneti odluku o tužbenom zahtevu.

Na osnovu izloženog i procesnih ovlašćenja iz člana 416. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasaconi sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić