U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u privrednom sporu po tužbi tužioca KMG „AA“ ... u stečaju, koga zastupa punomoćnik Aleksandar Dragović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo iz Beograda, radi sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 509.316.609,40 dinara, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 7467/15 od 02.11.2016.godine, u sednici veća održanoj dana 30.03.2017.godine, doneo je

P R E S U D U

I ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 7467/15 od 02.11.2016.godine.

II ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 7467/15 od 02.11.2016.godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu P br. 1446/2014 od 25.09.2015.godine u stavovima prvom i trećem izreke, kojima je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu isplati iznos od 368.648.909,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.01.2015.godine pa do isplate i naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 989.952,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tužene, osporio je njenu osnovanost, te je troškove odgovora na reviziju tražio i opredelio, za sastav odgovora i na ime takse za odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija tužene nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužene konkretno se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Neosnovan je revizijski navod o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenim činjenicama tužilac, odnosno njegov pravni prethodnik i tužena nisu bili u ugovornom odnosu. Pravni prethodnik tužioca RO „BB“ iz ... je sa Institutom „VV“ iz ... 1989.godine zaključio Sporazume o udruživanju rada i sredstava radi zajedničke izgradnje za tržište kompleksa objekta Instituta „VV“ iz ... i Sporazum o udruživanju rada i sredstava radi zajedničke izgradnje za tržište kompleksa objekta Instituta za … na ... u ..., kojim Sporazumom su uređene obaveze i prava u vezi udruživanja rada i sredstava, kao i raspodela prihoda ostvarena prodajom objekta srazmerno sredstvima i radu. Tužilac je do polovine 1992.godine ulagao sredstva u izgradnju navedenih objekata, te je na osnovu nalaza i mišljenja komisije veštaka utvrđeno da ukupna vrednost radova koje je izveo tužilac prilikom izgradnje Naučno istraživačkog parka … u ... na dan veštačenja 05.01.2015.godine iznosi 3.042.805 evra ili 368.648.909,80 dinara. Tužena je tokom 2011.godine preuzela sve do tada izgrađene objekte i nastavila gradnju kao jedini investitor i vlasnik objekata.

Kod ovako utvrđenih činjenica i postavljenog tužbenog zahteva za isplatu glavnog duga od 509.316.609,40 dinara, pravilno su nižestepeni sudovi delimično usvojili tužbeni zahtev, te obavezali tuženu da tužiocu isplati 368.648.909,80 dinara sa kamatom počev od 05.01.2015.godine do isplate, jer navedeni iznos predstavlja vrednost postignutih koristi koju tužena treba da vrati tužiocu primenom člana 210, 214. i 277. ZOO, a koja vrednost je jednaka vrednosti radova koje je izveo tužilac po cenama na dan 05.01.2015.godine.

Neosnovano revident osporava ispunjenost uslova za primenu odredbe člana 210. ZOO, kojim su propisana pravila vraćanja u slučaju sticanja neke imovinske koristi na račun imovine drugog lica, a da za to ne postoji pravno valjan osnov, koji sticanje opravdava. Prema utvrđenim činjenicama, koje ne mogu biti predmet pobijanja u revizijskom postupku u smislu člana 407. stav 2. ZPP, tužilac je do momenta napuštanja gradilišta 1992.godine izveo radove u vrednosti usvojenog tužbenog zahteva, a tužena je 2011.godine preuzela objekat u čiju je izgradnju tužilac ulagao svoja sredstva, te kako između parničnih stranaka nije zaključen ugovor, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je deo imovine u vrednosti izvedenih radova tužioca prešao bez pravno valjanog osnova u imovinu tužene, što je osnov za primenu instituta sticanja bez osnova.

Sledom navedenog, neosnovan je i revizijski navod o zastarelosti potraživanja tužioca. Pogrešno revident početak roka zastarelosti računa od 1992.godine, sa kojom godinom su zaključno izvedeni radovi, jer predmet tužbenog zahteva nije naknada za izvedene radove, već naknada postignute koristi po osnovu neosnovanog obogaćenja. Tužena je 2011.godine preuzela do tada izgrađene objekte, te pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da su se tada stekli uslovi da tužilac od tuženog potražuje naknadu vrednosti postignutih koristi, te kako je tužba podneta 2014.godine, rok iz člana 371. ZOO od 10 godina nije protekao, te ni potraživanje tužioca prema tuženom, po osnovu sticanja bez osnova nije zastarelo.

Neosnovano tužena istrajava u osporavanju aktivne legitimacije tužioca, imajući u vidu da je tokom prvostepenog postupka utvrđeno da je tužilac pravni sledbenik Radne organizacije „BB“ koja je zaključila Sporazume o udruživanju rada i sredstava, te preuzela obaveze iz Sporazuma i izvela radove, a da je registracijom od 24.01.1994.godine u skladu sa Zakonom o preduzećima („Službeni list SFRJ“ br. 77/88 ... 61/90) promenila pravnu formu u otvoreno akcionarsko društvo, te navedena statusna promena ne vodi gubitku kontinuiteta subjektiviteta tužioca.

Neosnovano je i pozivanje revidenta na odredbu člana 46. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa kojim je propisan prestanak prava svojine usled napuštanja stvari i prelazak napuštene nepokretnosti u državnu svojinu u trenutku njenog napuštanja. Nema mesta primeni navedene zakonske odredbe, jer se u konkretnom slučaju ne radi o napuštenim nepokretnostima, budući da tužilac nije manifestovao volju za napuštanjem nepokretnosti, jer se prestanak radova na istoj ne može smatrati nesumnjivom manifestacijom volje za napuštanjem objekata. Nasuprot tome tužilac je dostavio dokaze da je i nakon prekida građevinskih radova obraćao se tuženoj i njenim organima sa zahtevom za rešavanje spora oko izvršenih ulaganja tužioca u izgradnju kompleksa objekata Naučno istraživačkog parka na ...

Na osnovu svega izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP, odbio reviziju tužene kao neosnovanu i odlučio kao u izreci revizijske presude.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju jer se ne radi o troškovima neophodnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić