.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Przz 6/2016
22.12.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Dragana Skoka i Biserke Živanović, članova veća, sa savetnikom Vesnom Karanović, kao zapisničarem, odlučujući po zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca PTZ br.115/16 od 30.03.2016. godine, protiv presude Prekršajnog suda u Sjenici 3.Pr. br.407/15 od 04.12.2015. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja u Kragujevcu I-116 Prž.1208/16 od 25.01.2016. godine, u predmetu prekršaja, u javnoj sednici veća, održanoj dana 22.12.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se UVAŽAVA, UKIDAJU SE presude Prekršajnog suda u Sjenici 3.Pr. br.407/15 od 04.12.2015. godine i Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, Odeljenja u Kragujevcu I-116 Prž.1208/16 od 25.01.2016. godine i predmet vraća Prekršajnom sudu u Sjenici na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prekršajnog suda u Sjenici 3.Pr br.407/15 od 04.12.2015. godine okrivljeni AA iz ..., oglašen je odgovornim da je dana 23.07.2015. godine izvršio prekršaj iz člana 98. stav 1. tačka 25. u vezi člana 44. stav 1. tačka 6. Zakona o javnim putevima (''Službeni glasnik RS'' br.101/05 … 104/13), za šta je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara, pod pretnjom donošenja posebnog rešenja o načinu izvršenja neuplaćene novčane kazne, a obavezan je i na plaćanje troškova postupka u iznosu od 1.000,00 dinara, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Postupajući po žalbi branioca okrivljenog Prekršajni apelacioni sud u Beogradu, Odeljenje u Kragujevcu je presudom I-116 Prž.1208/16 od 25.01.2016. godine odbio žalbu, kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv navedenih odluka Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 119. stav 3. Zakona o prekršajima. U zahtevu navodi da u toku prekršajnog postupka, prilikom saslušanja svedoka, nije dozvoljeno braniocu okrivljenog da prisustvuje tom saslušanju, pa na taj način nije primenjena odredba člana 119. stav 3. Zakona o prekršajima, te je povređeno pravo na odbranu, čime je učinjena povreda pravila prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. istog zakona. Ističe da je na okolnost uskraćivanja prava braniocu da prisustvuje saslušanju svedoka ukazivano i u žalbi branioca okrivljenog na prvostepenu prekrešajnu presudu, ali je drugostepeni prekršajni sud takav postupak prvostepenog suda opravdao time što su braniocu okrivljenog dana 01.10.2015. godine dostavljene fotokopije zapisnika o saslušanju svedoka nadležnog inspektora i urbanističkih uslova za postavljanje letnje bašte ispred ugostiteljskog objekta koji je u vlasništu okrivljenog, kao i fotografija lica mesta. Smatra da su navedeni razlozi drugostepenog prekršajnog suda, kojima se pravda uskraćivanje prava na odbranu prisustvovanjem branioca okrivljenog saslušanju ključnog svedoka, neprihvatljivi, imajući u vidu da su braniocu okrivljenog kopija zapisnika i ostali dokazi naknadno dostavljeni, i to nakon njegovog pismenog traženja. Ukazuje da je stoga i drugostepeni prekršajni sud učinio povredu pravila prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 119. stav 3. Zakona o prekršajima. Predlaže da sud zahtev uvaži i ukine prvostepenu i drugostepenu prekršajnu odluku, te predmet vrati prvostepenom prekršajnom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji, iako uredno obavešten, nije pristupio.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 286. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' br.65/13 i 13/16), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je osnovan.
Republički javni tužilac osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da su presude prvostepenog i drugostepenog prekršajnog suda donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 119. stav 3. Zakona o prekršajima. Ovo iz razloga što je prema članu 119. stav 3. Zakona o prekršajima branilac okrivljenog ovlašećen da u korist okrivljenog preduzme sve radnje koje može preduzeti i okrivljeni, a kako nesporno braniocu okrivljenog nije omogućeno učešće u prekršajnom postupku prilikom saslušanja svedoka BB (naknadno je dozvoljeno braniocu da postavlja pitanja tom svedoku) i VV (nije uopšte dozvoljeno da prisustvuje saslušanju tog svedoka), to u konkretnom slučaju nije primenjena navedena odredba člana 119. stav 3. Zakona o prekršajima. Na taj način je, i po oceni ovog suda, prvostepeni prekršajni sud učinio bitnu povredu pravila prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, prema kome bitna povreda odredaba prekršajnog postupka koja je uticala ili je mogla da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude postoji ako sud u toku prekršajnog postupka ili prilikom donošenja odluke nije primenio ili je pogrešno primenio koju odredbu ovog zakona, ili je u toku prekršajnog postupka povredio pravo odbrane. Osnovano Republički javni tužilac ukazuje da i drugostepeni prekršajni sud, naknadnim dostavljanjem zapisnika i ostalih dokaza, nije ispravio navedenu povredu, imajući u vidu da su braniocu okrivljenog ti dokazi dostavljeni naknadno, odnosno tek nakon njegovog pismenog traženja, pa je na taj način i drugostepeni sud učinio istu povredu pravila prekršajnog postupka.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je našao da je podneti zahtev osnovan, pa je, na osnovu člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima, odlučio kao u izreci presude, s tim što je u ponovnom postupku prvostepeni prekršajni sud dužan da postupi po odredbi člana 290. ovog zakona.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 22.12.2016. godine, Przz 6/2016
Zapisničar Predsednik veća – sudija
Vesna Karanović, s.r. Mirjana Ivić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
TT
