Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača J.Ž. iz L., čiji je punomoćnik D.D., advokat iz L., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R4 g 133/15 od 23.01.2016. godine, u sednici održanoj 30.05.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Apelacionog suda u Nišu R4 g 133/15 od 23.01.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu R4 g 133/15 od 23.01.2016. godine, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača kojim je tražio da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P 5452/15, da se odredi rok za okončanje navedenog postupka, a predlagaču dosudi novčana naknada od 30.000,00 dinara i naknade troškovi postupka.

Protiv navedenog rešenja, predlagač je blagovremeno izjavio žalbu, zbog svih zakonskih razloga.

Odlučujući o žalbi na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 i 101/2013), primenom člana 402. u vezi sa članom 386. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) i članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je našao da žalba predlagača nije osnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2. 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač J.Ž. je tuženi u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P 5452/15 po tužbi tužioca D.D. podnetoj 16.10.2011. godine, radi zloupotrebe susedskog prava. Tužba je dostavljena tuženom, ovde predlagaču, 06.02.2012. godine. Ročišta su zakazana za 06.02.2012. godine i 04.06.2012. godine, a zatim je određen uviđaj na licu mesta za 12.09.2012. godine i veštačenje putem veštaka građevinske struke. Naredno ročište je zakazano za 18.12.2012. godine, radi saslušanja stranaka. Veštak je dostavio nalaz. Međutim, podneskom od 19.11.2012. godine tuženi je obavestio sud da ne može pristupiti na zakazano ročište zbog zdravstvenih problema, kao i da neće moći da se odazove pozivu suda u januaru i februaru sledeće godine. Ročište zakazano za 18.12.2012. godine je odloženo i sledeće zakazano za 04.03.2013. godine. Podneskom od 22.02.2013. godine tuženi je obavestio sud da neće moći da pristupi na zakazano ročište zbog bolničkog lečenja, a i da neće moći da se odazove pozivu suda u aprilu, maju, junu i julu 2013. godine. Ročište je odloženo za 28.05.2013. godine, ali nije održano zbog radova koji su izvođeni u zgradi suda, pa je sledeće zakazano za 09.09.2013. godine. Podneskom od 19.08.2013. godine tuženi je tražio izuzeće sudije. Rešenjem predsednika suda od 05.09.2013. godine zahtev je usvojen. Podneskom od 09.09.2013. godine tužilac je tražio odlaganje ročišta zbog zdravstvenih problema. Sledeće ročište je zakazano za 10.12.2013. godine, na koje nije pristupio tuženi, pa je ročište odloženo za 10.02.2014. godine. Tuženi je obavestio sud da navedenog dana neće moći doći, kao ni u martu i aprilu te godine, zbog trajno narušenog zdravstvenog stanja. Ročište je odloženo za 20.03.2014. godine, kada je održano i saslušane su stranke, zatražen je izveštaj od SKN u Leskovcu i ročište odloženo za 06.06.2014. godine, pa za 06.08.2014. godine, čije odlaganje je tražio tužilac, a tuženi se nije protivio. Naredna ročišta zakazana za 10.10. i 04.12.2014. godine nisu održana zbog protesta advokata. Novo ročište je zakazano za 06.02.2015. godine, kada je određen prekid postupka do okončanja upravnog spora. Protiv rešenja o prekidu tuženi je izjavio žalbu. Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž 674/15 od 14.05.2015. godine ukinuto je rešenje o prekidu. Predmet je vraćen Osnovnom sudu u Leskovcu 25.05.2015. godine, pa je ročište zakazano za 08.09.2015. godine, kada je glavna rasprava zaključena. Presudom je usvojen tužbeni zahtev. Protiv presude tuženi je 15.10.2015. godine izjavio žalbu, a zatim 23.10.2015. godine dopunu žalbe.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je Apelacioni sud u Nišu analizirajući dužinu trajanja i tok postupka pred prvostepenim sudom, zaključio da nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku.

Naime, prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i o optužbama protiv njega. Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koje se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

U parničnom predmetu P 5452/15 Osnovnog suda u Leskovcu predlagač ima svojstvo tuženog. Taj postupak je započet podnošenjem tužbe tužioca D.D. 16.10.2011. godine s tim što je prvostepeni postupak okončan 08.09.2015. godine. Posle dostavljanja odgovora na tužbu – 06.02.2012. godine, sud je sprovodio dokazni postupak uviđajem na licu mesta i veštačenjem putem veštaka građevinske struke, pa je zakazano ročište za 18.12.2012. godine radi saslušanja stranaka. Međutim, pre tog ročišta, podneskom od 19.11.2012. godine tuženi je započeo traženje odlaganje ročišta, zbog zdravstvenog stanja, o čemu je dostavljao medicinsku dokumentaciju, što je nastavio i u 2013. i 2014. godini, tako da su stranke saslušane tek na ročištu od 20.03.2014. godine. Stoga, iako u konkretnom slučaju postupak traje preko četiri godine što je preko granice razumnog roka za ovakav spor, kako je za ocenu osnovanosti zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku značajan kriterijum ponašanje podnosioca zahteva u postupku u kome traži zaštitu, pravilan je zaključak Apelacinog suda u Nišu da nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, jer je ponašanje predlagača u pretežnom delu prouzrokovalo trajanje postupka preko granice razumnog roka.

Na osnovu iznetog, primenom člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.