Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), pa je našao da je tužiočeva revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih bi se ona mogla izjaviti primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je lišen slobode 10.03.2010. godine zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iznude u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ i to na osnovu rešenja istražnog sudije Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Ki 106/10 od 12.03.2010. godine, a na osnovu odredbe člana 142. stav 1. tač. 2. i 3. ZKP. Tužilac je u pritvoru proveo ukupno 335 dana odnosno do 08.02.2011. godine kada mu je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 5777/10 od 08.02.2011. godine pritvor ukinut. Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K 33/11 od 26.03.2012. godine tužilac je oglašen krivim da je kao saizvršilac izvršio krivično delo iznude u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ u vezi čl. 30. i 33. KZ pri čemu je izrečena kazna zatvora u trajanju od dve godine s tim da je ta presuda preinačena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1694/12 od 04.02.2014. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je tužilac oslobođen od kazne zbog toga što je dobrovoljno odustao od izvršenja krivičnog dela iznude. Tužilac je porodičan čovek, ima suprugu i dvoje dece a živi u ... i ima ugostiteljski objekat koji je pre njegovog lišenja slobode dobro prihodovao, a nakon izlaska iz pritvora izgubio je dosta klijenata. Ranije je bio dva puta osuđivan ali ne za istovrsna dela s tim da je od poslednje osude prošao duži vremenski period. Tužilac se pre podnošenja tužbe obratio tuženoj sa zahtevom za naknadu materijalne i nematerijalne štete ali po tom zahtevu nije odlučeno.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužiočev tužbeni zahtev, kojim je on tražio naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog neosnovanog pritvora, s tim što prvostepeni sud nalazi da je tužbeni zahtev neosnovan zbog toga što je tužilac svojim radnjama doprineo određivanju i produženju pritvora dok drugostepeni sud smatra da je tužiočev tužbeni zahtev neosnovan zbog toga što se u konkretnom slučaju tužilac ne može smatrati neosuđenim licem pa otuda nema osnova za naknadu štete usled neosnovanog pritvora.

Zakonik o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 58/04... 76/10), koji je važio u periodu u kome je tužilac bio u pritvoru u članu 560. propisuje ko ima pravo na naknadu štete. Tako stavom 1. se predviđa da to pravo ima lice koje je bilo u pritvoru, a nije došlo do pokretanja krivičnog postupka ili je postupak obustavljen pravnosnažnim rešenjem ili je pravnosnažnom presudom oslobođeno od optužbe ili je optužba odbijena. Isto pravo ima i lice koje usled greške ili nezakonitog rada organa neosnovano lišeno slobode ili je zadržano u pritvoru duže vremena nego što traje kazna na koju je osuđeno ili vremena na koje je pritvor određen. U konkretnom slučaju, prema tužiocu je pritvor određen zakonitim rešenjem nadležnog suda, a tokom postupka tužilac ničim nije dokazao da je prilikom donošenja rešenja bilo nepravilnosti u radu suda kao nadležnog državnog organa. Otuda bez sumnje tužiocu ne pripada pravo na naknadu štete po članu 560. stav 1. tač. 3. i 4. ZKP (nezakonit rad). Tužilac je bio u pritvoru nakon čega je pokrenut krivični postupak u kome je on odlukom prvostepenog suda oglašen krivim za počinjeno krivično delo i određena mu je zatvorska kazna u trajanju od dve godine. Drugostepeni sud je svojom presudom tužioca takođe oglasio krivim za saizvršioca krivičnog dela iznude u pokušaju ali ga je oslobodio od kazne. To znači da pokrenut krivični postupak nije obustavljen pravnosnažnim rešenjem ili pravnosnažnom presudom da je okrivljeni oslobođen od optužbe ili da je optužba odbijena. Kada se to ima u vidu onda proizilazi da je pravilno drugostepeni sud našao da u konkretnom slučaju nema osnova za naknadu štete koju tužilac potražuje u ovom sporu.

Nije od značaja isticanje revizije kontradiktornosti između razloga za pritvor u prvostepenoj i drugostepenoj presudi, jer se u konkretnom slučaju revizijom napada drugostepena presuda, a u njoj je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je odlučeno o tužbenom zahtevu odnosno pravilno je utvrđeno da ne postoji pravni osnov za naknadu štete tužiocu jer se on ne može tretirati kao lice koje nije osuđeno. Samim tim, tužilac i nije lice koje je neosnovano lišeno slobode, pa otuda pozivanje revizije na praksu Evropskog suda ili uporedno pravo nije od značaja u ovom slučaju.

Kako se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost drugostepene odluke to je revizija kao neosnovana odbijena, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić