U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Marković, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Anđelka Aleksandrov Mitić, advokat iz ..., radi razvoda braka i vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 1041/16 od 11.01.2017. godine, na sednici održanoj 15.06.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 1041/16 od 11.01.2007. godine, u delu odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava, modelu viđanja i izdržavanju deteta.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Mladenovcu, presudom P2 159/15 od 30.09.2016. godine, razveo je brak zaključen …. godine, u …, upisan u matičnu knjigu venčanih, Opštine …, tekući broj ... za 2007. godinu, između tužioca i tužene, zbog ozbiljno i trajno poremećenih bračnih odnosa u smislu člana 41. Porodičnog zakona (stav prvi izreke). Odlučio je da nad zajedničkim detetom stranaka mal. VV, rođenim ... godine u ..., ..., samostalno roditeljsko pravo vrši otac, tužilac AA, i da će prebivalište mal. deteta biti na adresi prebivališta tužioca (stav drugi izreke). Odredio je da će se kontakti tužene kao majke sa maloletnim detetom odvijati, tako što će se sa detetom provoditi svaki drugi vikend u mesecu od četvrtka do nedelje, tako što će maloletno dete preuzimati iz vrtića u četvrtak u 15,00 časova, a ukoliko dete ne pohađa vrtić, preuzimaće ga iz porodične kuće oca, a potom će dete vraćati ocu u nedelju u 18,00 časova (stav treći izreke). Zatim, da će tužena kao majka viđati dete svakog utorka u terminu od 15,00 časova do 18,00 časova, tako što će ga preuzimati iz vrtića u 15,00 časova, ili iz porodične kuće oca ukoliko dete ne pohađa vrtić, sve do 18,00 časova, kada će mal. dete vraćati u porodičnu kuću oca (stav četvrti izreke). Odlučio je da će dete provoditi sa tuženom, kao majkom mesec dana u toku leta i deset dana zimskog odmora, svakog drugog državnog ili verskog praznika i eventualno za porodičnu slavu (stav peti izreke). Obavezao je tuženu koja ne vrši neposredno roditeljsko pravo da na ime svog doprinosa za izdržavanja deteta plaća mesečno 8.000,00 dinara, svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, na ruke tužioca kao zakonskog zastupnika mal. deteta, počev od 30.09.2016. godine, kao dana presuđenja, pa ubuduće, dok ta obaveza po zakonu bude trajala (stav šesti izreke). Odredio je privremenu meru kojom se mal. VV, poverava na neposredno staranje tužiocu AA, koji će kao otac samostalno vršiti roditeljsko pravo (stav sedmi izreke). Odredio je privremenu meru kojom se uređuje kontakt između VV i tužene BB, tako što će tužena BB, kao majka sa detetom provoditi svaki drugi vikend u mesecu od četvrtka u 15,00 časova do nedelje u 18,00 časova, tako što će maloletno dete preuzimati iz vrtića u četvrtak u 15,00 časova a ukoliko dete ne pohađa vrtić, preuzimaće ga iz porodične kuće oca, a potom će dete vraćati ocu u nedelju u 18,00 časova (stav osmi izreke) i da tužena kao majka će viđati dete svakog utorka u terminu od 15,00 časova do 18,00 časova, tako što će ga preuzimati iz vrtića u 15,00 časova, ili iz porodične kuće oca ukoliko dete ne pohađa vrtić, sve do 18,00 časova kada će mal. dete vraćati u porodičnu kuću oca (stav deveti izreke). Konstatovao je da će određene privremene mere u pogledu vršenja roditeljskog prava i kontakta sa mal. detetom važiti do pravnosnažnog okončanja postupka (stav deseti izreke). Odlučio je i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav jedanaesti izreke).

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž2 1041/16 od 11.01.2017. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Mladenovcu P2 159/15 od 30.09.2016. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odnosu na odluku kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Mladenovcu P2 159/15 od 30.09.2016. godine, u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom, osmom i devetom, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“,br. 72/11, 49/13-US, 74/13- US i 55/14), pa je utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 408. ZPP. Po oceni ovog suda, nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. a u vezi odredbe člana 396. stav 1. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su 30.09.2007. godine, zaključile brak. Iz braka imaju jedno zajedničko dete VV, rođenog ... godine u .... Tokom trajanja zajednice života, supružnici su više puta menjali mesto stanovanja, jedno vreme su živeli u .. u iznajmljenom stanu, a potom su živeli odvojeno. Tužilac se radno angažovao u inostranstvu kao lekar i plaćao sve troškove do prekida zajednice života, dok je tužena ostala u ... sa detetom, samo povremeno davala časove engleskog jezika, da bi se usled finansijskih teškoća vratila u ... kod svojih roditelja. Međusobni odnosi supružnika su se pogoršali tokom 2014.godine, s obzirom da tužena nije radila, a tužilac je boravio u inostranstvu i plaćao sve troškove stanovanja. Od januara 2015. godine, naizmenično su se starali o mal. VV, sve do zasnivanja spora, od kada dete boravi kod oca. Centar za socijalni rad u ..., u nalazu i mišljenju 18.05.2015. godine i 23.06.2015. godine je predložio da vršenje roditeljskog prava treba usmeriti ka majci, iako su kod nje uočeni propusti u vaspitanju, a da model viđanja maloletnog deteta sa ocem treba da se odvija svakog drugog vikenda od petka popodne do nedelje popodne, kao i sredom one nedelje kada dete vikendom nije kod oca, svaki drugi državni i verski praznik, dan porodične slave, 20 dana leti i 7 dana zimi. Psiholog međunarodne mreže pomoći IAN u svom nalazu i mišljenju od 18.06.2015. godine je naveo da nema uslova za uspostavljanje bračne zajednice, da su oba roditelja podobna za vršenje roditeljskog prava, s tim što je kod majke prisutna nedoslednost u odnosu s detetom i nesenzitivnost u pravcu socijalizacije deteta. Posle dobijenih izveštaja, voditelj slučaja je dao mišljenje da majka treba da bude roditelj koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo, te da se intenzivno održavaju kontakti oca sa mal. detetom, svakog drugog vikenda od petka do nedelje i sredom, one nedelje u kojoj se ne obavlja viđanje vikendom. Voditelj slučaja i supervizor su naveli da su se odnosi supružnika bitno poremetili u toku postupka i da se javlja problem kontakta majke sa detetom, da mal. VV zaostaje u govoru, zbog čega je tužena, kao majka, započela preglede u Centru za psihofiziološki poremećaj i razvoj govora u .... Roditeljska saradnja je loša, zbog čega je Centar za socijalni rad ..., više puta intervenisao. Porodica se prati od marta 2015. godine, kada su posredovali prilikom predaje deteta i zdravstvene knjižice. Prema prvom modelu, majka je kontaktirala sa detetom tri puta nedeljno, po nekoliko sati, potom preuzimala dete na jedan dan, što je prošireno na vikend viđanje, a potom i na jedan dan u nedelji, što je funkcionisalo do oktobra 2015. godine, od kada mal. VV provodi jedan vikend sa jednim, a drugi vikend sa drugim roditeljem i upisan je u ustanovu za dnevni boravak dece. U međuvremenu, tužena je podnela krivičnu prijavu protiv tužioca, zbog fizičkog napada na parkingu, o čemu nije bilo dovoljno dokaza. Tužilac i dalje živi sa roditeljima u porodičnoj kući u ..., radno je angažovan u privatnoj ordinaciji „GG“ u ..., ali se nije izjasnio o visini prihoda, dok majka sada živi u ..., sa roditeljima, zasnovala je radni odnos u „DD“, sa mesečnim primanjima od oko 38.000,00 dinara. Utvrđeno je i prema nalazu i mišljenju komisije veštaka od 17.02.2016. godine, sastavljene od dr Zorana Đurića, neuropsihijatra, dr Olge Aleksić Živković, kliničkog psihologa i Danice Došanović, socijalnog radnika, da posle izlaska na teren i opservacije životnih uslova i bliže okoline, te razgovora sa strankama u prisustvu i bez prisustva maloletnog deteta, da su oba roditelja podobna za vršenje roditeljskog prava, da otac ima optimalne kapacitete za adekvatno funkcionisanje, a da je majka u vreme dok je dete bilo prepušteno njenoj brizi, propustila da preduzme adekvatne korake, kada je primetila usporavanje u razvoju deteta. Oba roditelja snose odgovornost za prestanak zajednice života i svi njihovi sukobi se prelamaju preko odnosa prema mal. VV. Otac, iako je po profesiji ..., nije blagovremeno primetio razvojni problem deteta, zbog dugotrajnog boravka u inostranstvu, a tužena kao majka, ispoljila je neodlučnost i inhibirana strahom od usporenog razvoja deteta. Oba roditelja imaju dobre materijalne i stambene uslove i žele da se samostalno staraju o detetu, ali se uviđa da je najbolji interes deteta da njih dvoje sarađaju u roditeljstvu nad mal. VV i tako dete podignu i leče. Predložili su da mal. VV u sadašnjoj fazi razvoja, nastavi dosadašnji život, da otac samostalno vrši roditeljsko pravo i da dete živi kod oca, a da sa majkom održava intenzivni kontakt, što je nužno zbog specifičnosti njegovog razvoja. Predložili su i da sud istovremeno odredi privremenu meru, kojom će dete biti povereno ocu, te da se model viđanja počne primenjivati odmah, tako što će se tužena sa detetom viđati svakog drugog vikenda i dva puta nedeljno u popodnevnim časovima od preuzimanja iz vrtića pa do 18,00 časova. Na navedeni nalaz komisije veštaka, tužena je istakla primedbe na koje se predsednik komisije izjasnio i ostao pri datom mišljenju, ističući da bi idealno bilo da roditelji zajednički vrše roditeljsko pravo, jer bi na taj način bio stimulisan razvoj govora kod deteta i njegov opšti razvoj, ali u konkretnom slučaju roditeljska saradnja izostaje, što je razlog zbog kog je komisija dala mišljenje koje je usmereno ka samostalnom vršenju roditeljskog prava od strane oca.

Prema drugostepenoj presudi, prvostepeni sud je u potpunosti usvojio mišljenje komisije veštaka, odlučujući o vršenju roditeljskog prava parničnih stranaka u odnosu na zajedničko maloletno dete, jer je zaključio da je u najboljem interesu maloletnog deteta parničnih stranaka s obzirom na uzrast, emocionalne i razvojne potrebe da se poveri ocu na vršenje roditeljskog prava, primenom odredbi člana 6. stav 1, 77. stav 3. i 266. stav 1. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“, broj 18/05, 72/11 i 6/15), a u vezi odredbi čl.2, 3. i 9. Konvencije o pravima deteta („Sl. list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Sl. list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i 2/97). Prvostepeni sud je odlučujući o održavanju ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem koji ne vrši neposredno roditeljsko pravo, delimično prihvatio nalaz i mišljenje Komisije veštaka od 17.02.2016. godine i usvojio model viđanja, na osnovu ovlašćenja iz člana 6. stav 1. i 61. Porodičnog zakona, dok je odlučujući o visini doprinosa tužena za izdržavanje maloletnog deteta zaključio da tužena može da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta sa iznosom od po 8.000,00 dinara, primenom odredbe člana 6. stav 1, 154. stav 1, 160, 161, 162. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, a u vezi sa odredbom čl.23. i 27. Konvecnije o pravima deteta. Drugostepeni sud je prihvatio kao pravilne razloge date od strane prvostepenog suda.

Prema tome, polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su po oceni ovoga suda, pravilno primenili materijalno pravo, kada su imajući u vidu najbolji interes deteta, doneli odluku da roditeljsko pravo nad mal. detetom VV, samostalno vrši njegov otac, tužilac, i obavezali tuženu kao majku da na ime izdržavanja mal. deteta, plaća mesečno 8.000,00 dinara i uredili način održavanja ličnih odnosa između mal. deteta i tužene kao majke, na način bliže opisan u izreci prvostepene presude.

Odredbom člana 272. stav 2. Porodičnog zakona je propisano, da, ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud.

Dakle, kako su se nižestepeni sudovi rukovodili najboljim interesom maloletnog deteta i odluku o samostalnom vršenju roditeljskog prava od strane tužioca kao oca nad maloletnim detetom, doneli tako što su prihvatili nalaz i mišljenje Komisije veštaka, odluku o doprinosu izdržavanja maloletnog deteta, imajući u vidu potrebe mal. deteta kao poverioca izdržavanja i mogućnosti tužene kao dužnika izdržavanja, i uredili način održavanja ličnih odnosa između mal. deteta i tužene kao majke, s obzirom na to da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, to nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Isto tako, nije od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda ni ukazivanje između ostalog u reviziji na postojanje mogućnosti utvrđivanja činjenica od strane suda u smislu člana 205. Porodičnog zakona, vođenje krivičnog postupka protiv tužioca zbog postojanja sumnje na izvršenje određenog krivičnog dela, da nisu ocenjeni svi dokazi, da je povređeno pravo tužene na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, broj 98/06), kada je sud dužan da jasno i dovoljno obrazloži razloge zbog kojih je određene činjenice uzeo kao dokazane.

Naime, kako se odbija kao neosnovana revizija tužene, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, već se tuženi kao revident upućuje na obrazloženje pobijane presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, na osnovu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić