U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilja mal. A.J. i J.J. iz B., sada iz K., čiji je zakonski zastupnik S.S. iz B. sada K., koju zastupa S.P., advokat iz S., protiv tuženih D.J. i Z.J.1 iz A., koje zastupa D.N., advokat iz S.P., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog D.J. izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 80/2016 od 04.02.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 07.09.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog D.J. izjavljena

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu P2 327/2015 od 25.08.2015. godine obavezan je tuženi D.J. da na ime izdržavanja svojih unuka, maloletne J.A., rođene ... godine i maloletne J.J., rođene ... godine plaća po 4.000,00 dinara mesečno ukupno 8.000,00 dinara mesečno počev od 21.07.2011. godine dok za to postoje zakonski uslovi svakog 1 do 5 u mesecu za tekući mesec, na ruke zakonske zastupnice majke S.S. s tim što je dužan da dospele rate isplati u roku od 15 dana. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za iznos od po 1.000,00 dinara za svaku od maloletnih tužilja pojedinačno. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u odnosu na tuženu Z.J.1 u celini. Stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan predlog tužilja za određivanje privremene mere i stavom petim izreke odrđeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 80/2016 od 04.02.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i petom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio žalbu tuženi D.J. zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), koji se primenjuje u ovoj parnici na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona i nalazi da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilje su rođene ... godine i ... godine u vanbračnoj zajednici Z.J.2, preminulog 2009. godine i S.S., stare ... godine bez zaposlenja i imovine. Tuženi su deda i baba tužilja po ocu. Razvedeni su, bez zaposlenja i žive u B. a povremeno dolaze u S.. Tužilje primaju dečiji dodatak u ukupnom iznosu od oko 6.000,00 dinara mesečno. Završile su ... odnosno ... razred. Primaju poklone u robi od strica. Njihova majka ostvaruje primanja povremenim radom kod drugih lica a pomažu je i brat i sestra. Posle smrti supruga zasnovala je vanbračnu zajednicu iz koje ima dete staro .... Tuženi D.J. u A., sem kućnog placa ima i 3 njive površine oko 65 ari a celokupnom imovinom je raspolagao ugovorom o doživotnom izdržavanju u korist sina Z.3, koji živi u B.. Primanja tuženog su iznosila 27,38 evra dnevno na ime naknade za nezaposlena lica a na ime avansa penzije od 01.01.2012. godine dnevno 27,36 evra. Primanja tužene po osnovu naknade za nezaposlenost su 2012. godine iznosila 24,28 evra dnevno. Odnosi tuženih sa majkom tužilja su poremećeni od kada je majka tužilja odbila predlog tuženih da se odrekne starateljstva nad decom nakon čega su se tužilje sa majkom vratile u S.. Detaljno su utvrđeni rashodi stranaka.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je nižestepenim odlukama primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 154. stav 2, 160, 161, 162. i 163. Porodičnog zakona obavezivanjem tuženog J.D. da doprinosi izdržavanju tužilja iznosom od po 4.000,00 dinara mesečno.

Maloletna deca imaju pravo na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u prvoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. U ovom slučaju otac tužilja je preminuo a majka tužilja ima samo povremene i nedovoljne prihode. Mišljenje Centra za socijalni rad je da je njihova porodica niskog materijalnog statusa i da je neophodno omogućiti im finansijsku podršku u cilju adekvatnog zadovoljenja potreba. Pobijanom odlukom pravilno su ocenjene mogućnosti tuženog obavezivanjem da doprinosi izdržavanju unuka a visina dosuđenog izdržavanja srazmerna je utvrđenim potrebama tužilja (po 22.000,00 dinara mesečno) i svim okolnostima konkretnog slučaja. I po oceni Vrhovnog kasacionog suda isplatom iznosa od ukupno 8.000,00 dinara (65 evra) mesečno na ime doprinosa za izdržavanje tužilja neće biti ugrožena egzistencija tuženog.

Revizijom se neosnovano ukazuje na nedovoljna sredstva tuženog za lično izdržavanje i na zajedničke prihode i rashode tuženih jer su kod donošenja odluke pravilno cenjeni materijalni status i lične prilike tuženog, koji iako razveden živi u zajednici sa bivšom suprugom – tuženom. Skromna primanja tuženog i nepovoljno zdravstveno stanje pravilno su cenjeni kod određivanja visine izdržavanja ali ne isključuju obavezu tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnih unuka, čija egzistencija je bitno ugrožena. Pravilno je vrednovana i okolnost da tuženi poseduje nepokretnosti, kojima još uvek može da raspolaže iako su predmet ugovora doživotnog izdržavanja.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.