U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje M.A. iz N.B., čiji je punomoćnik Z.Ž., advokat iz B., protiv tuženog G.A. iz B., čiji je punomoćnik S.O., adokat iz B., radi razvoda braka, vršenja roditeljskog prava, izdržavanja i načina održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa roditeljem po tužbi i po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 160/16 od 16.03.2016. godine, u sednici održanoj 31.08.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 160/16 od 16.03.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1421/2012 od 09.12.2015. godine, stavom prvim izreke, razveden je brak parničnih stranaka zaključen 26.11.2005. godine. Stavom drugim izreke, dete stranaka mal. M.A., rođena ... godine u B., poverena je na negu, čuvanje i vaspitanje majci – tužilji koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Stavom trećim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem – tuženim, tako što će otac viđati ćerku utorkom i četvrtkom posle nastave pa do 20,00 časova, kada je ona u drugoj smeni u školi, a od 16,30 do 20,00 časova kada je jutarnja smena, a ukoliko dete ima vannastavne aktivnosti otac će je odvoditi, a majka preuzimati po okončanju istih; svaki drugi verski i državni praznik, bez spavanja deteta kod oca u toku noći; svake subote u mesecu od 10,00 do 20,00 časova, tako što će otac preuzimati i vraćati dete u mesto stanovanja i voditi na dodatne aktivnosti; deo letnjeg raspusta, i to od 01.08. do 10.08. , tako što će otac dolaziti po dete svakog dana u 10,00 časova i vraćati ga u 20,00 časova na adresu stanovanja i 7 dana zimskog raspusta počev od 01.02. zaključno sa 07.02., tako što će otac dolaziti po dete svakog dana u 10,00 časova i vraćati ga u 20,00 časova na adresu stanovanja majke i deteta. Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta, za period od 29.03.2012. godine do 11.03.2014. godine plaća 30 % od svojih mesečnih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, zatim za period od 12.03.2014. godine do 08.12.2015. godine iznos od 10 % od svojih mesečnih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, a od 09.12.2015. godine iznos od 30 % od svojih mesečnih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, sve dok za to budu ispunjeni zakonski uslovi, svakog 01. do 10. u mesecu za tekući mesec, isplatom na tekući račun zakonske zastupnice deteta – majke, dok je ostale neisplaćene rate dužan platiti u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na obavezu izdržavanja maloletnog deteta preko dosuđenog iznosa od 30 % do traženog iznosa od 40 % od redovnih mesečnih primanja, umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje, počev od 12.03.2014. godine, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dospelosti pa do islate. Stavom šestim izreke, odbijen je predlog tužilje kojim je tražila da sud odredi privremenu meru i obaveže tuženog da na ime svog doprinosa u izdržavanju maloletnog deteta plaća 40 % od svojih mesečnih primanja. Stavom sedmim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da sud poveri maloletno dete njemu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Stavom osmim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da sud uredi model viđenja maloletnog deteta i majke - tužilje. Stavom devetim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da sud naloži tužilji da tuženom preda maloletno dete, radi samostalnog vršenja roditeljskog prava. Stavom desetim izreke, protivtužba je povučena u delu kojim je traženo da sud utvrdi da je tužilja 02.04.2012. godine izvršila nasilje u porodici. Stavom jedanaestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 160/2016 od 16.03.2016. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1421/2012 od 09.12.2015. godine, u stavovima drugom, trećem, četvrtom, sedmom, osmom i devetom izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, u navedenim stavovima, tuženi je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. Zakona o parničnom postupku, budući da je tuženom bila data mogućnost da raspravalja pred sudom. Drugostepeni sud je ocenio žalbene navode od značaja i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, pa se revizijom neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka koje su bile ili mogle biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 26.11.2005. godine i iz tog braka imaju ćerku M.A., rođenu ... godine. Nakon prestanka bračne zajednice tužilje i tuženog, maloletno dete živi sa majkom u stanu koji je vlasništvo babe maloletnog deteta (majke tužilje). Mal. M. je dete školskog uzrasta, ima nepunih ... godina, a bavi se vanškolskim aktivnostima, tačnije uči strani jezik i pohađa sportske aktivnosti. Sud je utvrdio da za zadovoljenje osnovnih životnih potreba maloletnog deteta i troškove vanškolskih aktivnosti treba izdvojiti mesečni iznos od 26.000,00 dinara. Tokom postupka sud je cenio mogućnosti dužnika izdržavanja, oba roditelja maloletnog deteta, njihove prihode, imovinu, lične potrebe, te okolnost da nemaju obavezu da izdržavaju druga lica. Prema zapažnju Gradskog centra za socijalni rad – Odeljenje N.B., tokom odrastanja deteta majka je organizovala i izvršavala sve roditeljske obaveze. Parnične stranke imaju partnerski konflikt koji se odražava na njihove roditeljske uloge i na taj način zloupotrebljavaju maloletno dete. Ova specijalizovana ustanova je dala preporuku da roditeljima bude izrečena mera korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, u okviru koje će se majka – tužilja omogućiti viđanje deteta sa ocem koji, uz stručnu pomoć, može da vrši roditeljsku ulogu. Iako otac ima emocionalan odnos prema detatu, u pojedinim segmentima bi morao da ga koriguje, dok bi majka trebalo da omogući kontakt između oca i deteta, što je njena dužnost koja proizlazi iz sadržine roditeljskog prava. Prema zapažanju specijalizovane ustanove (voditelja slučaja), mal. M. je dobro negovana, vesela devojčica, poseduje izuzetne intelektualne veštine i svesna je konflikta koji postoji između njenih roditelja. Centar za socijalni rad je dao mišljenje da majka – tužilja vrši roditeljsko pravo prema zajedničom maloletnom detetu parničnih stranaka, s obzirom na uzrast, razvojne potrebe deteta i okolnost da je majka, i do sada, na adekvatan način vodila brigu i starala se o detetu. Polazeći od stanja porodičnih odnosa u ovom slučaju koje je specijalizovana ustanova detaljno opisala, predložen je način viđenja deteta sa ocem, kao roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo, bez spavanja deteta u domaćinstvu oca u toku noći.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i uvažavajući mišljenje stručnog tima Centra za socijalni rad, pravilno su nižestepeni sudovi, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odlučili da majka vrši roditeljsko pravo prema zajedničkom maloletnom detetu parničnih stranaka, u smislu odredbe člana 272. stav 2. u vezi stava 270. Porodičnog zakona, procenivši da je to u najboljem interesu deteta.

Najbolji interes deteta predstavlja pravni standard koji sud ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Elementi za njegovu procenu su: uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta s obzirom na uzrast i zrelost, potrebe detata (stambene, potrebe za ishranom, vaspitne, obrazovne i sl.) i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta.

U konkretnoj situaciji, za donošenje odluke o vršenju roditeljskog prava od presudnog uticaja je bio uzrast devojčice i njene razvojne potrebe, kada je uloga majke od prevashodnog značaja. Pri tome, majka je vodila brigu i starala se o detetu na adekvatan način, što ju je okarakterisalo kao dobrog roditelja koji je sposoban da zadovolji utvrđene potrebe deteta. Iz navedenih razloga, navodi revizije, da odluka o vršenju roditeljskog prava nije doneta u skladu najboljim interesom deteta i da predstavlja „kompromisno rešenje“, nisu osnovani.

Sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta, koje je povereno tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, u visini dosuđenih iznosa, na osnovu člana 154. stav 1. u vezi člana 160. do 162. Porodičnog zakona. Prilikom određivanja visine izdržavanja cenjene su potrebe maloletnog deteta i mogućnosti svakog od roditelja. Istovremeno, sudovi su uredili način održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo, u smislu člana 61. stav 1. Porodičnog zakona, s obzirom da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem, sa kojim ne živi. U najboljem interesu maloletnog deteta je da održava lične odnose sa ocem na način koji je utvrdio sud, radi uspostavljanja odnosa poverenja deteta prema ocu i održavanja emocionalne veze među njima, koja inače postoji, što se odlukom suda neće promeniti, budući da se ocu daje mogućnost da vodi brigu, stara se o detetu i učestvuje u njegovom vaspitanju i obrazovanju. Odluka o načinu viđenja deteta sa roditeljom koji ne vrši roditeljsko pravo može se menjati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, kada je to u najboljem interesu maloletnog deteta. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava kojima se osporava odluka o izdržavanju i načinu viđanja deteta i oca.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.