U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici mldb. tužioca AA koga zastupa zakonska zastupnica majka BB, čiji je punomoćnik Nikola Jasika, advokat u ..., protiv tuženih VV iz ..., čiji je punomoćnik Filip Domazec, advokat u ... i GG iz ..., radi dečijeg izdržavanja, odlučujući o reviziji mldb. tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž2 106/17 od 08.03.2017. godine, u sednici veća održanoj 04.09.2017. godine doneo je:

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija mldb. tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž2 106/17 od 08.03.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica Inđija broj P2 443/15 od 14.11.2016. godine je delimično usvojen tužbeni zahtev mldb. tužioca pa je obavezan tuženi VV da mldb. tužiocu na ime izdržavanja plaća mesečno iznos od 7.000,00 dinara i to počev od 07.10.2015. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski razlozi i to unapred do 05. u mesecu, a u slučaju zadocnjenja da plati zakonsku zateznu kamatu od padanja u docnju pa do isplate sve u roku od 8 dana na ruke zakonske zastupnice majke BB. Tužbeni zahtev u odnosu na GG je odbijen kao neosnovan. Mldb. tužilac je oslobođen plaćanja troškova sudskih taksi i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž2 106/17 od 08.03.2017. godine odbio žalbu tužioca, a usvojio žalbu tuženog VV pa je prvostepenu presudu preinačio tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi VV obaveže da za izdržavanje tužioca plaća mesečno iznos od 7.000,00 dinara počev od 07.10.2015. godine na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, a u odbijajućem delu prvostepena presuda je potvrđena te u delu kojim je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude apelacionog suda mldb. tužilac je izjavio reviziju iz svih razloga iz člana 407. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 208. Porodičnog zakona.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da revizija mldb. tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda postupka kao što to revident tvrdi iz člana 407. stav 1. tačka 4. ZPP jer je pogrešna primena materijalnog prava zaseban revizijski navod i ne predstavlja bitnu povredu postupka.

Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je mldb. tužilac rođen ... godine u braku BB i DD, čiji je brak razveden presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, sudska jedinica u Inđiji broj P2 829/2010 od 12.11.2010. godine, a mldb. tužilac je poveren majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, dok je otac DD obavezan da na ime dečijeg izdržavanja plaća mesečni iznos od 8.000,00 dinara. Otac mldb. tužioca nije doprinosio tužiočevom izdržavanju te je presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji broj K 1496/13 od 13.03.2014. godine osuđen za krivično delo nedavanja izdržavanja pa mu je izrečena uslovna osuda. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi posl. br. K 541/15 od 14.04.2016. godine, DD je opozvana uslovna osuda i izrečena mu je zatvorska kazna u trajanju od pet meseci. Pred Osnovnim sudom u Aleksincu je vođen izvršni postupak po predlogu izvršnog poverioca mldb. tužioca protiv dužnika DD, radi naplate dečijeg izdržavanja, ali je sudski izvršitelj konstatovao nemaštinu zbog čega je postupak obustavljen. Otac mldb. tužioca živi u ... i zaposlen je kao ... . Mldb. tužilac sa majkom živi u kući njenih roditelja, majka zarađuje 30.000,00 dinara mesečno. Tuženi su roditelji tužiočevog oca DD, bave se poljoprivredom, a stari su oko 50 godina.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je ocenio da je osnovan tužbeni zahtev u odnosu na tuženog VV (dede mldb. tužioca), a da nije osnovan u odnosu na GG (baba mldb. tužioca) na osnovu člana 166. stav 2. i 5. Porodičnog zakona jer je obaveza dede i babe prema mldb. tužiocu supsidijarna i podeljena, a ne solidarna pa je zato neosnovan tužbeni zahtev mldb. tužioca za solidarno obavezivanje tuženih da mu plaćaju izdržavanje. Međutim, ocenio je da postoje razlozi iz člana 160. stav 1. Porodičnog zakona da se obaveže prvotuženi - deda mldb. Tužioca, da doprinosi njegovom izdržavanju.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev i u odnosu na tuženog VV sa obrazloženjem da prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu člana 154. Porodičnog zakona. Naveo je da pasivnost tužiočevog oca u pogledu obezbeđivanja sredstava za izdržavanje nije uzrok u njegovoj nesposobnosti za rad i ne znači da otac mldb. tužioca nema dovoljno sredstava za izdržavanje, da za obavezu babe i dede da doprinose dečijem izdržavanju nije dovoljna samo činjenica da otac deteta ne doprinosi njegovom izdržavanju, već je potrebno da uzrok takvom ponašanju bude objektivne prirode, što ovde nije slučaj.

Odredbom člana 154. stav 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/2005) je propisano da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj, ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.

Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu i utvrđene činjenice, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je pravilno drugostepeni sud odbio tužbeni zahtev mldb. tužioca u odnosu na prvotuženog i odbio žalbu mldb. tužioca u odnosu na drugotuženu prema kojoj je tužbeni zahtev prvostepenom presudom već bio odbijen. Naime, pravilno je procenio da tuženi baba i deda nisu dužni da izdržavaju mldb. tužioca u situaciji kada je njihov sin, a otac mldb. tužioca DD sposoban za rad, rođen je ... godine, po zanimanju je ..., (završio je Srednju ugostiteljsku školu i vatrogasni kurs), fizički je zdrav (izveštaj Centra za socijalni rad Opštine ... od 26.10.2010. godine, kojoj je dao izjavu u pogledu zdravlja). Pravilan je zaključak drugostepenog suda da pasivnost tužiočevog oca u pogledu plaćanja izdržavanja mldb. tužiocu nije u njegovoj nesposobnosti za rad. Naime, činjenica što otac ne doprinosi tužiočevom izdržavanju ne znači da otac mldb. tužioca nema dovoljno sredstava za izdržavanje. Obaveza tuženih odnosno babe i dede bi postojala samo u situaciji kada njihov sin ne bi imao dovoljno sredstava za izdržavanje, kada bi bio nesposoban za rad i kada bi postojao bilo koji drugi razlog koji je objektivne prirode. Pravilno je apelacioni sud cenio da u konkretnom slučaju nema razloga objektivne prirode na strani tužiočevog oca i da zato njegovi roditelji nisu dužni da izdržavaju mldb. tužioca na osnovu člana 154. stav 2. Porodičnog zakona.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da ni ostali revizijski razlozi nisu osnovani, pa je odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić