U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Rudin Lagundžić, advokat u ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Četojević, advokat u ... i tužene GG A.D. ..., iz ..., Filijala ..., koga zastupa Branko Jovanović, advokat u ..., radi raskida ugovora, odlučujući o reviziji tužene GG A.D. ... iz ... izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 1754/15 od 07.10.2015. godine, u sednici veća 08.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene GG A.D. ..., iz ..., Filijala ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 1754/15 od 07.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi broj P 1299/13 od 12.05.2015. godine je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilaca, pa su obavezani tuženi da solidarno tužiocima isplate 42.718,26 evra sa domicilnom kamatom koju propisuje Evropska centralna banka na štedne uloge po viđenju u dinarskoj protivrednosti po kursu na dan isplate po kojem poslovne banke u mestu plaćanja prodaju stranu valutu i to počev od 22.08.2010. godine, pa do 25.12.2012. godine, a za period od 25.12.2012. godine do isplate zakonsku zateznu kamatu, sve u roku od 15 dana. Odbijen je tužbeni zahtev u preostalom delu za raskid ugovora o deviznom depozitu građana broj 139/10 od 22.07.2010. godine i broj 115/10 od 22.07.2010. godine zaključen između tužilaca i drugotužene GG A.D. ..., kao i za iznos od 5.531,75 evra sa traženom kamatom na taj iznos. Obavezani su tuženi da tužiocima solidarno nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 316.261,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.05.2015. godine kao dana presuđenja pa do isplate, a sve u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž 1754/15 od 07.10.2015. godine, žalbu tužene GG A.D. ..., iz ... delimično usvojio, pa je naznačenu presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi delimično preinačio u usvajajućem delu odluke o kamati, tako što je obavezao tužene da solidarno tužiocima na iznos od 42.718,25 evra isplate kamatu po eskontnoj stopi Evropske centralne banke počev od 22.08.2010. godine pa do 25.12.2012. godine u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan isplate, a prvostepenu presudu u preostalom usvajajućem delu potvrđuje. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude apelacionog suda, tužena GG A.D. ..., je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji tužene na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/2011 i 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revident ne ukazuje na kakve druge bitne povrede postupka.

Prema utvrđenim činjenicama tužioci su 22.07.2010. godine zaključili dva ugovora o deviznom depozitu. Po ugovoru broj 115/10 položili su iznos od 15.000 evra sa kamatom od 1,50 % mesečno sa rokom oročenja od 12 meseci. Po drugom ugovoru, broj 139/10 položili su iznos od 33.250 evra sa kamatom od 1.75 % na mesečnom nivou sa rokom oročenja na period od 12 meseci. U oba ugovora je navedeno da se ugovor zaključuje između tužilaca kao klijenata i DD A.D. ..., banke koja nikada nije postojala, pa ni u momentu zaključenja ugovora. Oba ugovora je potpisao tužilac AA kao klijent, a na drugoj strani na mestu za ovlašćeno lice za banku, ugovor su potpisali tuženi VV i ĐĐ. Ugovori su overeni okruglim pečatom GG A.D. .., ali koji u tom momentu nije bio važeći. Ugovori sadrže memorandum GG i potpuno iste uslove.Tužioci su kao dugogodišnji prijatelji sa tuženim VV, radnikom drugotužene, otišli kod njega u njegovu kancelariju na spratu zgrade. Nakon što im je objasnio proceduru oročenja sredstava i omogućio im da podignu svoj novac, potpisali su ugovore o deviznom depozitu, radi plasiranja novca. Tužioci su tuženom VV predali novac, a on ga je stavio u koverat i u orman u njegovoj kancelariji. Tuženi VV je tužiocima isplaćivao kamatu u periodu od avgusta meseca 2010. godine pa do 15.02.2011. godine. Tuženi GG je formirala komisiju koja je 15.03.2011. godine ušla u kancelariju tuženog VV, naložila mu da napusti prostoriju i od tada tuženi VV više nije radio kod tužene, a naknadno mu je otkazan ugovor o radu. Komisija je toga dana sačinila zapisnik o oduzimanju od tuženog VV, automobila, mobilnog telefona, dve biznis viza platne kartice, tri formulara otiska GG, ključa od kancelarije i ključa od arhive. Utvrđeno je da kamata od 1,50 % na iznos od 15.000 evra za period od avgusta pa do 15.02.2011. godine iznosi 1.575 evra, a za isti period na iznos od 33.250 evra po stopi od 1,75 % na mesečnom nivou iznosi 3.956,75 evra. Tuženi VV je tužiocima na ime kamata isplatio ukupno 5.531,75 evra. Tužioci su uložili ukupno 48.250 evra i kada se od tog iznosa odbije iznos od 5.531,75 evra, dobija se iznos od 42.078,25 evra, odnosno iznos koji je ostao u banci i koji nije vraćen tužiocima. Protiv tuženog VV se vodi krivični postupak zbog zloupotrebe službenog položaja, a on je podneo krivičnu prijavu protiv tužene GG i članova komisije koja je formirana povodom ovog slučaja.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tužena GG A.D. .., iz ..., dužna da solidarno sa njenim bivšim radnikom, tuženim VV, tužiocima nadoknadi štetu koju su oni pretrpeli zbog nedozvoljenih radnji i prekoračenja službenog ovlašćenja njihovog radnika VV.

Članom 170. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo, a oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete i neposredno od radnika koji je štetu prouzrokovao namerno.

Tužiocima je šteta pričinjena od strane tuženog VV koji je u vreme sačinjenja dva ugovora sa tužiocima bio zaposlen kod tužene GG, gde je imao svoju kancelariju u kojoj je primio tužioce, zaključio sa njima ugovore o deviznom depozitu koristeći se memorandumom tužene i njenim pečatom (koji nije bio u upotrebi), primio od njih novac i ostavio ga u orman u kancelariji. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano revident osporava svoju odgovornost pozivajući se na krajnju nepažnju tužilaca koji su morali primetiti da je ugovorna strana DD kada se ima u vidu da je ugovor sačinjen na memorandumu drugotužene i da je stavljen njen pečat, a tuženi nisu mogli da znaju po redovnom toku stvari da je van upotrebe. Propust je tužene banke što se nevažeći pečat našao u posedu njenog radnika VV koji ga je zloupotrebio. Tužioci su i ranije oročavali sredstva kod tužene banke, podizali kamatu i glavnicu. Takođe je neprihvatljiva tvrdnja da je u ovom slučaju trebalo da se primeni odredba člana 88. ZOO, jer tuženi VV nije ugovore zaključio kao punomoćnik tužene, već kao njen radnik.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nema mesta primeni člana 192. ZOO kao što to revident tvrdi, jer tužioci nisu doprineli da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila. Takođe, nema mesta primeni ni člana 163. ZOO kako to revident neosnovano tvrdi.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene „Erste bank“ iz Novog Sada nije osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić