Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14), revizijski sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 28.07.2001. godine u ... . Imaju dvoje zajedničke dece maloletnu GG, rođenu ... godine i maloletnog VV, rođenog ... godine. Odnosi parničnih stranaka su se u poslednjih nekoliko godina narušili ponašanjem tuženog koji je prema tužilji iskazivao nasilne obrasce ponašanja zbog čega je tužilja 31.01.2016. godine napustila zajedničko domaćinstvo. Po prestanku zajednice maloletni VV je nastavio da živi sa tužiljom u stanu njenog oca, dok je maloletna GG ostala da živi sa ocem zbog komfora koji imala u stanu, jer je u tom periodu spremala prijemni ispit, posle čega se i ona preselila kod majke. Oba deteta su se po prestanku zajednice viđali sa ocem po neformalnom modelu, jednom ili više puta nedeljno po međusobnom dogovoru. Ocenom stručnog mišljenja organa starateljstva utvrđeno je da je u najboljem interesu maloletne dece da se povere tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da se lični kontakti dece sa ocem odvijaju po predloženom modelu. Tužilja je kao dominantan roditelj sposobna da deci pruži emocionalnu podršku i da na adekvatan način stimuliše njihov dalji socijalni razvoj, dok tuženi nema kapacitet da obezbedi stabilno i stimulišuće okruženje za decu kao i adekvatno vaspitno vođstvo.

Tužilja je zaposlena od aprila 2016. godine kao ... u ... sa mesečnom zaradom od 31.000,00 dinara. Drugih prihoda nema. Živi sa decom i ocem koji je penzioner sa primanjima od 25.000,00 dinara, u očevom stanu površine 40kvm. Poseduje garažu koju je tuženi kupio tokom braka. Socijalnu pomoć kao žrtva nasilja primala je od marta 2016. godine do marta 2017. godine u iznosu od 18.000,00 dinara. Tuženi daje deci za džeparac po 1.000,00 dinara nedeljno, a poslednja četiri meseca daje novac u iznosu od 5.000,00 dinara nedeljno, preko maloletnog VV, o čemu vodi evidenciju. Zaposlen je u ... i mesečno zaradi 23.000,00 dinara, a kada dodatno radi, može mesečno da zaradi od 4.000,00 do 5.000,00 dinara, a nekada i 100 evra. Nema imovine. Stan u kome živi je u vlasništvu njegove majke koja pored stana ima u vlasništvu i kuću u ... od koje nema prihoda. Majka tuženog se nalazi u Domu za stare, a njena penzija iznosi 21.000,00 dinara. Za tuđu negu i pomoć dobija 15.000,00 dinara. Troškovi za dom su 45.000,00 dinara. Majka tuženog ima ušteđevinu koju tuženi koristi povremeno kako bi izmirio obaveze oko izdržavanja dece. Pored novca koji je deci davao, kupovao im je i garderobu i obuću i sve što je potrebno za školu.

Maloletna GG ima … godina i ide u ... razred gimnazije, pohađa časove matematike, fizike i časove engleskog jezika. Maloletni VV ima … godina, ide u ... razred osnovne škole, pohađa časove engleskog jezika. Maloletna deca primaju dečiji dodatak u iznosu od po 2.500,00 dinara mesečno. Minimalna suma izdržavanja propisana od nadležnog ministra, u vreme presuđenja iznosi 24.371,00 dinar.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je obavezao tuženog da na ime izdržavanja dece izdvoji ukupno 23.000,00 dinara mesečno i to za maloletnu GG 13.000,00 dinara i za maloletnog VV 10.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je smanjio iznos izdržavanja na ukupan iznos od 18.000,00 dinara mesečno i to za izdržavanje maloletne GG iznos od 10.000,00 dinara i za izdržavanje maloletnog VV iznos od 8.000,00 dinara.

Pravilno je drugostepeni sud odlučio o visini izdržavanja maloletne dece, pa nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u tom delu.

Prema članu 154. stav 1. Porodičnog zakona maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Izdržavanje se prema članu 160. stav 1. istog zakona određuje prema potrebama poverioca izdržavanja, mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Stavom 2. istog člana propisano je da potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja i imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Stavom 3. propisano je da mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

U konkretnom slučaju, pravilno je drugostepeni sud ocenio potrebe dece, ali i mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja koji je u obavezi da doprinosi u izdržavanju svoje majke koja je korisnik Doma za stare, ali i njegovo ukupno ponašanje prema maloletnoj deci kojima, bez obzira na propisanu sumu izdržavanja dodatno daje novac i za džeparac, ali i za kupovinu garderobe, obuće i potrebnih stvari za školu. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je zbog toga drugostepeni sud zaključio da će se dosuđenim iznosom zadovoljiti ukupne potrebe maloletne dece uz sredstva koja maloletna deca primaju na ime dečijeg dodatka u iznosu od 2.500,00 dinara, kao i doprinos u njihovom izdržavanju od strane tužilje, majke, kojoj su deca poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić