U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA i BB, oba iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Saša Tabaković, advokat iz ..., protiv tuženog JP ''Srbija Gas'', sa sedištem u Novom Sadu, koga zastupa Aleksandar Todorić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6895/15 od 19.05.2016. godine, u sednici održanoj 29.11.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6895/15 od 19.05.2016. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6895/15 od 19.05.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 18/14 od 11.06.2015. godine. Tom prvostepenom presudom odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca kojim su tražili da se raskine sporazum o naknadi za izuzeto zemljište, bliže označeno u tom stavu izreke, zaključen između pravnih prethodnika stranaka 11.09.1996. godine, što je tuženi dužan da prizna i trpi. Tužioci su obavezani da tuženom solidarno naknade troškove postupka od 234.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitne povrede na koje se revizijom ukazuje, jer su sudovi dali dovoljne i jasne razloge, koji ne protivureče stanju u spisima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilaca sa pravnim prethodnikom tuženog (NIS ''Energogas''), zaključio je 11.09.1996. godine sporazum br. … kojim je, između ostalog, izjavio da je jedini i isključivi zemljišno-knjižni korisnik zemljišta na kat.parceli … novog premera (stari premer … i …) u ukupnoj površini od 1413 m2, o čemu će naknadno pružiti pravno valjane dokaze, pa je slobodno izraženom voljom prihvatio da ukupna visina naknade za oduzeto pravo korišćenja na zemljištu na kat.parceli … novog premera KO … iznosi 87.500,00 dinara. Takođe je dao saglasnost da NIS ''Energogas'', odmah po zaključenju ovog sporazuma, uđe u posed zemljišta na toj kat.parceli i otpočne radove na uređenju zemljišta i izgradnji priključnog gasovoda i merno-regulacione stanice. Pravni prethodnik tužilaca se saglasio, a pravni prethodnik tuženog se obavezao da mu, kao nespornom zemljišno- knjižnom korisniku, na ime naknade plati iznos od 10.682,00 dinara, koji predstavlja alikvotni deo u ukupno utvrđenom iznosu naknade. Takođe, pravni prethodnik tuženog se obavezao da pravnom prethodniku tužilaca isplati ukupan iznos naknade iz tačke 5. Sporazuma (razliku od 76.818,00 dinara) u roku od tri dana od prezentiranja dokaza o vlasništvu na celokupnom izuzetom zemljištu. Ugovoreno je i da će se, ukoliko u međuvremenu od zaključenja sporazuma do isplate ukupne naknade dođe do devalvacije dinara, visina naknade uskladiti sa tako nastalom promenom.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 133. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima za raskid predmetnog sporazuma, zbog čega su pravilno odbili tužbeni zahtev.

Odredbom člana 133. ZOO, stavom 1. je propisano da ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine.

Prema članu 34. Zakona o eksproprijaciji korisnik eksproprijacije stiče pravo da stupi u posed eksproprisane nepokretnosti danom pravnosnažnosti odluke o naknadi, odnosno danom zaključenja sporazuma o naknadi za eksproprisanu nepokretnost, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Naime, i po stanovištu ovog suda, u konkretnom slučaju nije ispunjen ni jedan od zakonom propisanih uslova za raskid sporazuma o naknadi za izuzeto zemljište. Ovo iz razloga što je pravni prethodnik tužilaca na osnovu sporazuma stekao pravo da zahteva naknadu za zauzeto zemljište (koja mu je delimično isplaćena), ali uz obavezu da prezentuje dokaze o vlasništvu na preostalom delu zemljišta radi isplate ostatka ugovorene naknade. Pravni prethodnik tužilaca nije prezentovao dokaze o vlasništvu celokupnog izuzetog zemljišta pa mu naknada zato nije u celini isplaćena. Tužioci u reviziji navode da usled promenjenih okolnosti nije omogućeno ostvarenje svrhe ugovora – uspostava ravnoteže u imovinskom stanju imaoca eksproprisane stvari (usled oduzimanja te stvari). Ovi revizijski navodi se ne mogu prihvatiti jer je ekonomska vrednost izuzetog zemljišta povećana tek 2003. godine, izmenom propisa kojima je uređen pravni režim gradskog građevinskog zemljišta, a tužioci nisu ni isticali da vrednost izuzetog zemljišta koja je ugovorena sporazumom nije bila odgovarajuća u vreme njegovog zaključenja. Razlog neisplaćivanja ugovorene, primerene naknade u celosti, pre promenjenih okolnosti, je taj što pravni prethodnik tužilaca nije blagovremeno prezentovao dokaze o vlasništvu celokupnog izuzetog zemljišta koju obavezu je preuzeo sporazumom, pa se neostvarenje sporazuma u dužem vremenskom periodu nakon zaključenja ne može staviti na teret tuženom, odnosno njegovom pravnom prethodniku.

Stoga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tuženom se ne dosuđuju troškovi odgovora na reviziju jer ova parnična radnja nije bila nužna (čl. 154. st.1 ZPP)

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić