.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2109/2016
08.12.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u sporu tužioca AA iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Ilić, advokat iz ..., radi prestanka obaveze izdržavanja, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 36/2016 od 27.01.2016. godine, u sednici održanoj 08.12.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 36/2016 od 27.01.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 36/2016 od 27.01.2016. godine odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Smederevu P2 214/2015 od 23.10.2015. godine u stavu prvom izreke, kojom je utvrđeno da prestaje obaveza izdržavanja tužioca prema tuženoj, kao bivšoj supruzi, utvrđena pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Smederevu P. 843/95 od 20.11.1995. godine, počev od 23.03.2015. godine pa ubuduće.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijanu presudu na osnovu čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge određene bitne povrede postupka revident ne ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak parničnih stranaka razveden je presudom Okružnog suda u Smederevu P. 28/91 od 26.06.1992. godine. Tom presudom maloletna ćerka parničnih stranaka VV, rođena .... godine, poverena je na čuvanje i vaspitanje majci - tuženoj i uređen model viđanja oca sa maloletnim detetom i njegova obaveza izdržavanja, kako prema maloletnom detetu, tako i prema tuženoj. Na ime supružanskog izdržavanja obavezan je da plaća 5.000,00 dinara od 18.10.1991. do 26.06.1992. godine, a ubuduće po 20.000,00 dinara dok ta obaveza po zakonu traje. Pored ćerke VV parnične stranke imaju i ćerku GG, rođenu .... godine. Presudom Opštinskog suda u Smederevu P. 843/95 od 20.11.1995. godine, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Smederevu Gž. 600/96 od 22.05.1996. godine, koja je izmenjena u odnosu na obavezu plaćanja supružanskog izdržavanja, tužilac je obavezan da doprinosi izdržavanju tužene sa iznosom od 50% od najniže zarade u Republici Srbiji za prethodni mesec počev od 28.06.1993. do 30.05.1994. godine, a od 30.05.1994. godine pa ubuduće - sa istim procentom od garantovane zarade u Republici Srbiji u prethodnom mesecu. U međuvremenu, iz vanbračne zajednice sa DD tužilac je dobio ćerku ĐĐ, koja je rođena .... godine. Presudom Opštinskog suda u Smederevu P. 1424/98 od 26.02.1999. godine, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Smederevu Gž. 1032/99 od 14.09.1999. godine, tužilac je obavezan da doprinosi njenom izdržavanju sa iznosom od 600,00 dinara mesečno počev od 20.11.1998. godine pa ubuduće. Ta presuda izmenjena je presudom Opštinskog suda u Smederevu P. 1473/2004 od 16.06.2005. godine, tako što je utvrđena obaveza izdržavanja povećana na iznos od 3.500,00 dinara mesečno počev od 23.12.2004. godine pa ubuduće. Tužilac je potom zaključio drugi brak sa EE. U tom braku ima dvoje maloletne dece - ćerku ŽŽ, rođenu .... godine i ćerku ZZ, rođenu .... godine. Njegova sadašnja supruga nije zaposlena. U periodu od 02.11.2012. do 30.06.2013. godine tužilac je bio korisnik socijalne pomoći za svoju četvoročlanu porodicu u mesečnom iznosu od 15.279,00 dinara, a maloletna deca su u istom periodu ostvarila pravo na dečiji dodatak u iznosu od oko 2.500,00 dinara po jednom detetu. Tužilac više ne poseduje preduzeće „...“, čiji je bio vlasnik, nad kojim je otvoren i zaključen stečajni postupak i njegova imovina prešla na Republiku Srbiju. Živi u kući koja je njegovo vlasništvo. Ostvaruje pravo na penziju, koja je za maj 2015. godine iznosila 14.592,26 dinara. Tužena je rođena .... godine i nikada nije radila, osim kada je tužilac imao sopstvenu firmu u kojoj je dve godine bila prijavljena. U momentu kada je ostvarila pravo na izdržavanje od supružnika utvrđena je njena nesposobnost za rad, kao i nepostojanje bilo kakve imovine iz koje bi se izdržavala. Pošto tužilac njenom izdržavanju nije doprinosio, u toku 2014. godine pokrenula je postupak izvršenja radi prinudne naplate tog potraživanja. U međuvremenu, izdržavala se tako što je radila kod drugih, kao i od pomoći starije ćerke. Posle razvoda braka parničnih stranaka izvršena je podela bračne tekovine, ali taj postupak još uvek nije okončan u potpunosti, jer postoji spor oko prizemne kuće između majke tužioca i tužene. Tuženoj je pripala cela završena kuća u ... i voćnjak od 14,04 ara.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za prestanak obaveze izdržavanja tužene.
Članom 167. Porodičnog zakona, propisani su uslovi za prestanak izdržavanja. Prema stavu 2. tačka 2. ovog zakona, izdržavanje može da prestane kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete.
U ovom slučaju, okolnosti su se izmenile i na strani poverioca i na strani dužnika supružanskog izdržavanja. Prihodi tužioca, kao dužnika izdržavanja, su smanjeni. Njegovo ranije preduzeće „...“ otišlo je u stečaj, tako da osim kuće u kojoj živi drugu imovinu nema. Njegov jedini prihod predstavlja mesečna penzija u iznosu od oko 14.600,00 dinara. Pritom, u jednom periodu je bio korisnik socijalne pomoći za svoju četvoročlanu porodicu, kada su i njegova maloletna deca iz drugog braka ostvarila pravo na dečiji dodatak. Sa druge strane, njegovi rashodi su povećani, jer ima obavezu izdržavanja prema jednom punoletnom detetu, koje je na redovnom školovanju, a i prema maloletnoj deci iz drugog braka. Što se tiče tužene, ona je u postupku podele bračne tekovine, po tom osnovu, stekla određenu imovinu - kuću u ..., koja se sastoji od prizemlja, sprata i potkrovlja, u kojoj živi i voćnjak od 14 ari. Pritom, tužena nema drugih obaveza izdržavanja, a obaveza tužioca da joj plaća supružansko izdržavanje upravo je ustanovljena zbog njene radne nesposobnosti i zbog toga što nije tada imala dovoljno sredstava za izdržavanje. Dakle, sticanje imovine po osnovu bračne tekovine, što je usledilo posle donošenja ranije odluke, ukazuje da je jedan od kumulativnih uslova za produžetak obaveze izdržavanja u smislu člana 151. stav 1. Porodičnog zakona otpao. Imajući u vidu sve ove činjenice, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da bi dalje postojanje obaveze plaćanja supružničkog izdržavanja bilo očigledna nepravda za tužioca, pored ostalih okolnosti koje su se izmenile od momena donošenja ranije odluke kojom je ta obaveza ustanovljena.
U reviziji tužene, u pretežnom delu, osporava se ocena izvedenih dokaza, čime se posredno pobija utvrđeno činjenično stanje, što prema članu 407. stav 2. ZPP, ne može biti revizijski razlog.
Na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
