U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Našagaćin, advokat u ..., protiv tuženog RF PIOR, Filijala ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 705/16 od 12.05.2016. godine, u sednici veća održanoj 01.11.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 705/16 od 12.05.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci broj P 352/14 od 26.11.2015. godine je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi materijalnu štetu u iznosu od 3.351.518,12 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.11.2014. godine do isplate i nematerijalnu štetu u iznosu od 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate i da mu nadoknadi troškove spora sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, a sve u roku od 15 dana. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž 705/16 od 12.05.2016. godine je žalba tužioca odbijena i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci. Odbijen je zahtev tužioca za isplatu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba ZPP i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o reviziji tužioca na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 i 55/2014), jer je tužba u ovoj parnici podneta 30.09.2009. godine, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident u reviziji ne ukazuje koja je konkretno bitna povreda postupka učinjena iako je kao revizijski razlog naveo bitne povrede postupka.

Predmet tužbenog zahteva je naknada nematerijalne i materijalne štete za koju tužilac tvrdi da je nastala usled nepravilnog i nezakonitog rada tuženog koji se nije pridržavao obaveze čuvanja finansijske dokumentacije, zbog čega tužilac nije mogao da ostvari pravo na penziju u momentu kada je to pravo stekao u toku 2008. godine, već sedam godina kasnije. Visinu materijalne štete je opredelio u visini obračunatih obaveznih socijalnih doprinosa za period od 24.11.1977. godine do 31.12.1983. godine, kao i u visini penzije koju bi tužilac primao da je penziju ostvario u toku 2008. godine. Osnov za naknadu nematerijalne štete je u činjenici što je tužilac bio lišen osnovnog ljudskog prava na penziju usled nepravilnog rada tuženog.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac je tuženom podneo zahtev za priznanje prava na starosnu penziju po kome je tuženi postupao i doneo je rešenje broj ... – 06.04.2009. godine kojim je tužiočev zahtev odbijen. Odlučujući o žalbi tužioca tuženi je odbio žalbu 06.05.2006. godine rešenjem broj ... . Tužilac je podneo tužbu Upravnom sudu koji je presudom broj U 15755/10 od 04.03.2011. godine tužbu uvažio i poništio rešenje tuženog od 06.05.2009. godine. Tuženi je ponovo doneo rešenje 09.08.2011. godine pod brojem ... kojim je odbijen zahtev tužioca za priznanje prava na starosnu penziju. To rešenje je potvrđeno rešenjem RF PIO – Pokrajinski fond, Direkcija fonda pod brojem ... od 21.02.2012. godine. Tužilac je podneo tužbu Upravnom sudu koji je presudom broj U 4431/12 od 13.03.2014. godine, tužbu odbio. U obrazloženju presude Upravnog suda se navodi da je tužiocu, advokatu, rešenjem SIZ PIO radnika Vojvodine od 20.02.1978. godine utvrđeno svojstvo osiguranika počev od 24.11.1977. godine, kao i da je za period od 24.11.1977. godine do 31.12.1983. godine rešenjem SIZ PIO radnika Vojvodine utvrđena osnovica osiguranja i iznos doprinosa, pa je tužilac upućen da određeni iznos uplati. U spisima predmeta, Filijale ... broj ... sve do 31.12.1983. godine, vođena je evidencija o uplatama doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Tuženi u spisima nije pronašao dokaz da je tužilac uplatio doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 24.11.1977. godine do 31.12.1983. godine, a nema podataka ni o prinudnoj naplati doprinosa za taj period. Prema uverenju Poreske uprave Filijala ..., tužilac je izmirio doprinose za period od 01.01.1984. do 12.09.2008. godine, a ne postoji dokaz da je tužilac uplatio doprinose za period od 24.11.1977. do 31.12.1983. godine. Tuženi je 06.05.2014. godine doneo privremeno rešenje broj ... kojim je tužiocu utvrđeno pravo na starosnu penziju počev od 30.01.2014. godine.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca nalazeći da nema nezakonitog rada službenog lica ili organa (član 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima), jer sama činjenica da tuženi ne raspolaže dokumentacijom koja glasi na ime tužioca za sporni period ne znači da je bilo kakva dokumentacija i postojala, odnosno ne ukazuje da je bilo propusta u radu tuženog zbog kojih bi postojala odgovornost tuženog zbog nezakonitog rada službenog lica ili organa.

Tužilac u reviziji ukazuje da organ nije postupao propisno jer je bio u obavezi da vodi finansijsku dokumentaciju što nije činio, da je bio u obavezi da finansijsku dokumentaciju sačuva što nije učinio i da on tužbeni zahtev zasniva na tome što ne postoji finansijska dokumentacija „očevidnik-kartica zaduženja i razduženja“ i da ne vodi parnicu radi utvrđenja da li je on uplatio doprinose za taj perioid ili ne.

Vrhovni kasacioni sud je cenio revizijske navode tužioca kojim dokazuje krivicu tuženog što dokumentacije nema, jer da dokumentacija po navodima revizije postoji, ona bi bila dokaz da je tužilac platio porez ili da nije. Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužilac bio dužan da dokaže da je bilo šta od dokumentacije za koju tvrdi da je tuženi izgubio, postojalo. Naime, tužilac nije pružio ni jedan dokaz da je za sporni period izmirio obaveze plaćanja doprinosa, jer da postoji makar jedan dokaz onda bi se mogla prihvatiti njegova tvrdnja da je tuženi odgovoran što dokumentacije nema. Cenjena je činjenica da je za sporni period u odnosu na tužioca doneto rešenje o prinudnoj naplati doprinosa, da je tužilac uložio žalbu na to rešenje, da je vodio upravni spor, da dokumentaciju o daljem toku postupka i eventualnoj prinudnoj naplati doprinosa za sporni period ne poseduje niti opštinska uprava, niti Filijala poreske uprave ..., niti Istorijski arhiv grada Novog Sada, a da u dosijeu tužioca ne postoji nikakva evidencija o uplatama za period od 1977. do 1984. godine.

Iz činjenice što tuženi ne raspolaže dokumentacijom koja glasi na ime tužioca za sporni period ne može da se izvede zaključak da je bilo kakva dokumentacija postojala i da ju je tuženi izgubio, čime bi tužiocu uzrokovao štetu zbog propusta u radu. Pravilno je zaključio apelacioni sud da je tužilac iskoristio sva pravna sredstva pobijajući rešenje tuženog kojim mu je odbijen zahtev za utvrđivanje prava na penziju počev od 2008. godine, a i u tom postupku je tužilac iznosio činjenice sa kojima je raspolagao, a koje su se ticale zakonitosti i pravilnosti rada tuženog.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić