U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Nedeljković, advokat u ..., protiv tuženog „BB“ ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž 2159/15 od 07.07.2016. godine, u sednici veća održanoj 15.11.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž 2159/15 od 07.07.2016. godine, tako što se ODBIJA žalba tuženog izjavljena protiv presude Osnovnog suda u Trsteniku broj P 1914/12 od 19.05.2015. godine, i obavezuje tuženi da tužilji na ime troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 107.400,00 dinara u roku od 15 dana.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužilji na ime troškova revizijskog postupka isplati iznos od 94.800,00 dinara, u roku od 15 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Trsteniku broj P 1914/12 od 19.05.2015. godine je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da joj na ime naknade štete pretrpljene u saobraćajnoj nezgodi isplati na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 75.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 85.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog trajno smanjene životne aktivnosti iznos od 75.000,00 dinara i na ime naknade materijalne štete na putničkom vozilu iznos od 15.430,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.05.2015. godine, pa do konačne isplate u roku od 15 dana. Drugim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev tužilje za deo preko dosuđenih pa do traženih iznosa. Trećim stavom izreke je obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 61.250,00 dinara, u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž 2159/15 od 07.07.2016. godine je u prvom stavu izreke odbijena kao neosnovana žalba tuženog i presuda Osnovnog suda u Trsteniku u prvom stavu izreke u odnosu na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova u iznosu od 75.000,00 dinara, pretrpljenog straha u iznosu od 85.000,00 dinara i za duševne bolove zbog trajnog umanjenja životne aktivnosti u iznosu od 50.000,00 dinara, te u delu za materijalnu štetu u iznosu od 15.430,00 dinara je potvrđena. Drugim stavom izreke je preinačena presuda osnovnog suda u preostalom delu prvog stava izreke, tako što je tužbeni zahtev tužilje za iznos od 25.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog umanjenja životne aktivnosti sa zakonskom kamatom od presuđenja pa do isplate odbijen kao neosnovan i u trećem stavu izreke tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 70.525,00 dinara, u roku od 15 dana.

Protiv prvnosnažne presude apelacionog suda reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog pogrešne primene materijalnog prava na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Odlučujući o reviziji tužilje na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/2011 i 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužilje dozvoljena i da je osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, o kojim povredama Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na javnom putu u selu ..., Opština ... dogodila se ... 2010. godine saobraćajna nezgoda u kojoj su učestvovala dva vozila i to putničko vozilo marke „...“ kojim je upravljala tužilja i teretno vozilo marke „...“ kojim je upravljao VV. Nezgoda se dogodila na taj način što je tužilja svojim vozilom vršila radnju preticanja teretnog motornog vozila kada je u zoni sredine kolovoza došlo do kontakta – češanja ovih vozila, zbog čega je tužilja izgubila kontrolu nad vozilom i sletela sa puta u kanal i tom prilikom zadobila teške telesne povrede, a njeno vozilo je uništeno tako što je nastupila totalna šteta.

Medicinskim veštačenjem je utvrđeno da je tužilja zadobila tešku telesnu povredu u vidu nagnječenja grudno – slabinskog dela kičme, sa prelomom tela prvog slabinskog pršljena usled čega je pretrpela fizičke bolove jakog intenziteta, primarni strah jakog intenziteta, paničnog tipa – strah za život koji je trajao jedan do dva minuta, a potom sekundarni strah. Usled povreda kod tužilje je nastupilo trajno umanjenje životne aktivnosti od 5 % koji se menifestuje nemogućnošću nošenja tereta težeg od 7 do 8 kilograma i obavljanja težih kućnih poslova usled čega tužilja trpi duševne bolove u lakom obimu.

Prvostepeni sud je ocenio da postoji podeljena odgovornost na strani tužilje u obimu od 50 % (član 192. ZOO). Cenio je povrede koje je tužilja pretrpela i posledice koje su te povrede ostavile, pa je ocenio da tužilji pripada naknada za pretrpljenu nematerijalnu štete koja se sastoji u umanjenju životnih aktivnosti u iznosu od 150.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 150.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 170.000,00 dinara, te da joj pripada naknada materijalne štete u iznosu od 30.460,00 dinara. Potom je sve ove utvrđene iznose umanjio za 50 % i dosudio iznose kao u izreci na osnovu člana 185. i 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Odlučujući o žalbi tuženog apelacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud previsoko odmerio i dosudio naknadu za pretrpljene duševne bolove za umanjenje životne aktivnosti, pa je dosuđeni iznos umanjio za 25.000,00 dinara. U obrazloženju je naveo da prilikom dosuđivanja novčanog iznosa za ovaj vid štete prvostepeni sud nije procenio značaj povređenog dobra i cilj kome služi naknada, jer kod tužilje postoji umanjenje životne aktivnosti od 5 %.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da tužilja osnovano u reviziji navodi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je po osnovu naknade štete zbog pretrpljenih duševnih bolova za umanjenje životne aktivnosti snizio dosuđeni iznos za 25.000,00 dinara. Imajući u vidu povredu koju je tužilja zadobila, a to je nagnječenje grudno slabinskog dela kičme sa prelomom tela prvog slabinskog pršljena i posledice koje su te povrede ostavile, a to je nemogućnost nošenja tereta od 7 do 8 kilograma i obavljanja težih kućnih poslova, revizijski sud je zaključio da je prvostepeni sud pravilno ocenio da za ovaj vid štete i posledice koje su povrede ostavile tužilji pripada iznos od 150.000,00 dinara, a koji je umanjen za 50 % zbog doprinosa koji je tužilja imala u opisanoj saobraćajnoj nezgodi iz koje je proisteklo njeno povređivanje. Iz tog razloga je preinačio presudu apelacionog suda tako što je potvrdio usvajajući deo presude prvostepenog suda, a žalbu tuženog u celini odbio.

Osnovano se u reviziji navodi da nižestepeni sudovi nisu doneli pravilnu odluku o troškovima postupka, jer su pogrešno cenili uspeh tužilje u parnici u procentualnom iznosu. Naime, tužilja je uspela u sporu sa ukupnim iznosom od 250.430,00 dinara. Prema ovoj vrednosti spora i važećoj Advokatskoj tarifi tužilji pripada na ime nagrade za sastav tužbe iznos od 6.000,00 dinara, za pristup na šest ročišta po 7.500,00 dinara iznos od 45.000,00 dinara, za troškove veštačenja 28.800,00 dinara, za taksu na tužbu 13.800,00 dinara i taksu na prvostepenu presudu 13.800,00 dinara, a što sve ukupno iznosi 107.400,00 dinara pa je preinačio odluku apelacionog suda o troškovima postupka tako što je obavezao tuženog da tužilji ispati navedeni iznos.

Na ime revizijskog postupka tužilji pripada naknada za sastav revizije od 12.000,00 dinara, taksa na reviziju 41.400,00 dinara i taksa na revizijsku odluku 41.400,00 dinara, što ukupno iznosi 94.800,00 dinara, pa je obavezan tuženi da tužilji ovaj iznos isplati u roku od 15 dana.

Troškovi su dosuđeni u skladu sa uspehom tužilje u ovoj parnici primenom važeće Advokatske i Taksene tarife, a na osnovu člana 153. stav 2., 154, i 163. st.2 ZPP..

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić