U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodanka Petković, advokat iz ..., protiv tužene-protivtužilje BB, sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Miloš Mrazović, advokat iz ..., radi isplate po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 638/16 od 13.10.2016. godine, u sednici veća održanoj 14.09.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 638/16 od 13.10.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4563/12 od 30.06.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog pa je obavezana tužena-protivtužilja BB da mu, na ime svih zakupnina u periodu od 05.12.2003. godine do 15.05.2011. godine po osnovu sticanja bez osnova, isplati iznos od 1.156.424,41 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.10.2012. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena-protivtužilja da tužiocu-protivtuženom na ime zakonske zatezne kamate obračunate na ime svih zakupnina u periodu od 05.12.2003. do 15.05.2011. godine, isplati iznos od 415.355,16 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva tužioca- protivtuženog preko dosuđenog iznosa od 1.156.424,41 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.10.2012. godine do isplate, a do traženog iznosa od 2.532.731,82 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.10.2012. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena-protivtužilja da tužiocu- protivtuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 282.622,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tužene- protivtužilje BB kojim je tražila da se obaveže tužilac-protivtuženi AA da joj na ime umanjenja vrednosti kuće u ... isplati ukupan iznos od 219.475,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.06.2014. godine do isplate, i to: na ime korišćenja kuće u ... u periodu od 02.11.1995. godine do 15.05.2011. godine iznos od 1.502.977,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.06.2014. godine do isplate i na ime sticanja bez osnova iznos od 30.270,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.05.2009. godine do isplate, kao i da joj naknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je kompezacioni prigovor tužene-protivtužilje.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 638/16 od 13.10.2016. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene-protivtužilje je delimično usvojena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 4563/12 od 30.06.2014. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 22.10.2014. godine, preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac-protivtuženi tražio da se obaveže tužena-protivtužilja da mu na ime svih zakupnina u periodu od 05.12.2003. do 15.05.2011. godine po osnovu sticanja bez osnova isplati iznos od 1.156.424,41 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.10.2012. godine pa do isplate i u delu kojim je obavezana tužena-protivtužilja da tužiocu-protivtuženom isplati na ime zakonske zatezne kamate obračunate na ime svih zakupnina u periodu od 05.12.2003. godine do 15.05.2011. godine iznos od 415.355,16 dinara, a delimično usvojen protivtužbeni zahtev i obavezan tužilac-protivtuženi da tuženoj-protivtužilji isplati iznos od 30.270,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 07.03.2011. godine do isplate i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U preostalom delu žalba tužene-protivtužilje i žalba tužioca-protivtuženog u celosti su odbijene kao neosnovane i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom nepreinačenom odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu, kao i u nepreinačenom odbijajućem delu protivtužbenog zahteva. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13- US i 55/14 - u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac-protivtuženi AA je sa pravnim prethodnikom tužene, sada pok. VV, dana 02.11.1995. godine, zaključio Ugovor o zameni nepokretnosti. Ugovorena je zamena prava korišćenja kuće u ... u vlasništvu pok. VV i stana u izgradnji u ... naselju, čije je pravo korišćenja imao tužilac. Osim toga, ugovorena je i obaveza zaključenja konačnog Ugovora o zameni prava vlasništva kada se za to ispune uslovi, odnosno kada tužilac otkupom stekne pravo vlasništva na stanu. U članu 4. istog ugovora konstatovano je da se DD „GG“, kao davalac stana na korišćenje, ne protivi ovoj zameni. Ugovorne strane su ušle u posed predmetnih nepokretnosti. Tužilac je dana 28.08.1997. godine zaključio ugovor o otkupu stana iz državne svojine po ceni od 40.885,31 dinar u 480 mesečnih rata, a do 18.05.2005. godine je uplatio 150,11 mesečnih rata, iako je bio dogovor da u otkup stana uđe VV. Tužena BB je 06.05.2000. godine (rešenjem o nasleđivanju Opštinskog suda u Novom Sadu Ov.br. ... od 28.11.2008. godine) iza pok. VV nasledila kuću u ... i za tužioca AA je Fondu za solidarnu stambenu izgradnju uplatila iznos od 30.270,00 dinara povodom opomene pred tužbu Uprave za imovinsko-pravne poslove za imovinu Grada ... . Tužena nije obavestila tužioca o opomeni i tužilac istu nikada nije primio. Tužilac je 05.12.2003. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu kojim je tražio raskid ugovora o zameni nepokretnosti od 02.11.1995. godine, kao i da se obaveže tužena da mu preda stan u ... oslobođen od lica i stvari u posed, a da on preda u posed ½ dela stambene kuće zgrade u ... . Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 2085/10 od 23.09.2010. godine odbijen je tužbeni zahtev sa obrazloženjem da tužilac nije omogućio realizaciju navedenog ugovora, te da zbog toga ne može tražiti raskid ugovora, a time ni predaju poseda. Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 498/11 od 07.03.2011. godine, preinačio navedenu presudu na taj način što je obavezao parnične stranke da jedna drugoj predaju predmetne nepokretnosti, dok je u ostalom delu, u kome je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev koji se odnosi na raskid predmetnog ugovora, prvostepena presuda potvrđena. Nakon donošenja presude Apelacionog suda, parnične stranke stranke su predale u posed nepokretnosti jedna drugoj dana 15.05.2011. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su do podnošenja tužbe sudu od strane tužioca radi raskida zaključenog ugovora o zameni i vraćanja nekretnina, obe parnične stranke bile nesavesne jer su bile u posedu nekretnina na osnovu ništavog predugovora, a kako to proizilazi iz presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 498/11 od 07.03.2011. godine. (tužilac je postao savestan držalac kuće u ... od podnošenja tužbe sudu 05.12.2003. godine).

Suprotno, žalbeni sud je, odlučujući o žalbama parničnih stranaka, prvostepenu presudu preinačio u usvajajućem delu tužbenog zahteva i u odbijajućem delu protivtužbenog zahteva, sa obrazloženjem da su parnične stranke nesporno istovremeno ispunile svoje obaveze predajom poseda zamenjenih nepokretnosti 15.05.2011. godine i da je u skladu sa tim tužena-protivtužilja imala pravo da saglasno odredbi člana 122. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, odbije povraćaj poseda na spornom stanu sve do vremena dok druga ugovorna strana tužilac- protivtuženi ne ispuni svoju obavezu vraćanja poseda kuće.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilno je stanovište drugostepenog suda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se savesnost ceni prema pravilima istovremenog ispunjenja obaveze iz člana 122. Zakona o obligacionim odnosima.

U konkretnom slučaju, obe parnične stranke su bile savesni držaoci predmetnih nepokretnosti do istovremenog ispunjenja obaveze. Prema tome, samo podnošenje tužbe sudu od strane tužioca-protivtuženog 15.12.2003. godine, a kojom tužbom je tražio raskid predmetnog ugovora o zameni nepokretnosti i predaju poseda primljenog stana od strane tužene-protivtužilje uz istovremeno vraćanje poseda kuće u kome se on nalazio, ne znači da je tužilac-protivtuženi ispunio svoju ugovornu obavezu iz tog pravnog posla, već predstavlja njegovu iskazanu spremnost da istu vrati, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud.

Imajući u vidu izloženo, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je stanovište drugostepenog suda da tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog nije osnovan jer savestan držalac, shodno članu 38. stav. 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, nije dužan da plati naknadu za korišćenje stvari niti odgovara za pogoršanje i propast stvari koji su nastali za vreme njegovog savesnog držanja. Isto tako, s obzirom da je tužena-protivtužilja vratila posed stana tužiocu-protivtuženom istog dana kada je njoj tužilac-protivtuženi vratio posed njene kuće, neosnovano tužilac traži isplatu po pravnim pravilima sticanja bez osnova primljene zakupnine za stan jer se ne može smatrati da je ona bez osnova stekla primljenu zakupninu za predmetni stan u utuženom periodu, s obzirom da je bila savestan držalac te nepokretnosti, pa je istu imala pravo i da izdaje u zakup.

Međutim, tužilac je bio u obavezi da snosi isplatu rata kupoprodajne cene za predmetni stan po zaključenom ugovoru o otkupu stana, pa kako je tužena- protivtužilja isplatila iznos od 30.270,00 dinara to je u obavezi da joj isplati utuženi iznos u skladu sa čl.210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Ostalim revizijskim navodima nije dovedena u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude. Navodi revizije su već isticani u sprovedenom postupku i, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, detaljno i pravilno su ocenjeni u pobijanoj odluci.

Imajući u vidu sve navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovanu reviziju tužioca-protivtuženog i odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić