Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 687/2016 od 15.12.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 21/15 od 30.08.2016. godine potvrđena u delu u kome je odlučeno o samostalnom vršenju roditeljskog prava, izdržavanju, održavanju ličnih odnosa i parničnim troškovima. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude u celosti tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), u vezi člana 202. Porodičnog zakona i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ističe da nije primenjen član 313. ZPP jer na ročištu od 30.08.2016. godine sud nije dozvolio tuženoj postavljanje pitanja veštacima, da nije primenjen član 271. ZPP jer je odbijen predlog tužene za određivanje novog veštačenja, te da predmet nije dovoljno raspravljen u smislu člana 319. ZPP. Tuženoj je dostavljen nalaz komisije veštaka Dr Laza Lazarević na koji je podneskom od 14.06.2016. godine istakla primedbe, o kojima su se veštaci izjasnili na ročištu od 30.08.2016. godine. Okolnost da je sud odbio pojedina pitanja punomoćnika tužene, ne predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP jer nije bila od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud. Osim toga, veštak Zorana Filipović je odgovorila na pitanje tužene o proceduri ispitivanja deteta, pa se revizijom neosnovano ističe da je tuženoj uskraćen odgovor na to pitanje. Između izveštaja Centara za socijalni rad po prebivalištu stranaka i nalaza i mišljenja veštaka „ Dr Laza Lazarević“ nije bilo protivrečnosti kako se neosnovano tvrdi revizijom, pa nije bilo potrebe za određivanjem novog veštačenja, o čemu su se nižestepeni sudovi detaljno izjasnili.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke zaključile su brak 14.11.2009. godine u ..., u toku kog je ... godine rođeno zajedničko dete mal. VV. Dana 12.01.2015. godine tužena je napustila zajednicu života i preselila se u ..., gde je zasnovala vanbračnu zajednicu. Mal. VV od tada boravi kod oca i u njihovom odnosu nije bilo odvajanja, a kontakt sa tuženom se odvijao na icijativu tužene. Mal. VV je urednog psihofizičkog razvoja koji je u skladu sa kalendarskim uzrastom, uključena je u vrtić od januara 2015.godine, adaptacija je protekla uspešno. Privržena je ocu i majci, a posebno je vezana za babu i dedu po ocu sa kojima odrasta u domaćinstvu. Adaptirana je na sadašnji način i organizaciju života da boravi kod oca, a redovno viđa majku. Porodična organizacija u kojoj dete trenutno boravi adekvatna je i podsticajna za njen razvoj, ima kontinuitet i perspektivu stabilnosti. Dete ima prihvatajući odnos prema vanbračnom partneru majke. Oba roditelja poseduju kapacitete za vršenje roditeljskog prava, a dete bi imalo u potpunosti zadovoljene razvojne potrebe kako u porodici oca, tako i u porodici majke. Zbog dosadašnjeg stabilnog odnosa deteta sa ocem, adaptiranosti deteta na sadašnje uslove i organizaciju života, dosadašnju veću usmerenost deteta na oca, te potencijalne teškoće u ponavljanju iskustva odvajanja, imajući u vidu uzrast deteta, u najboljem interesu deteta je da bude povereno na staranje tužiocu. Za pravilan razvoj deteta je neophodno da održava kontakt sa majkom na intenzivan redovan i širok način, po modelu određenom presudom. Mesečne lične potrebe deteta iznose oko 15.000,00 dinara. Tužena zarađuje oko 24.000,00 dinara, a tužilac oko 30.000,00 dinara i pomažu ga njegovi roditelji sa kojima živi.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i to odredbe članova 67, 68, 77. stav 3. poveravanjem mal.deteta ocu, tužiocu. Pravilno je primenjen član 160, 161. i 162. Porodičnog zakona obavezivanjem tužene da doprinosi izdržavanju deteta u iznosu od 10.000,00 dinara. Pravilno je primenjen član 61. Porodičnog zakona određivanjem načina održavanja ličnih odnosa majke sa detetom po modelu predloženom od strane stručne ustanove.

Revizijom se neosnovano osporava ocena najboljeg interesa deteta, te ističe da je drugostepeni sud zanemario činjenicu da ženskom detetu izvesno teže pada odvojenost od majke i da je jedina prednost oca to što dete od rođenja živi u njegovom domaćinstvu. Tokom postupka je pribavljeno mišljenje centara za socijalni rad po prebivalištu roditelja, koji se nisu izričito izjasnili o poveravanju, nego su ukazali na potrebu da roditelji sarađuju i sporazumeju se o poveravanju deteta i o modelu viđanja. Kako do posredovanja referentnih institucija nije došlo (iz razloga nespremnosti tužene da sarađuje u tom pravcu) izveden je dokaz veštačenjem putem tima stručnjaka Specijalne bolnice „Dr Laza Lazarević“ Beograd. Veštaci ovog tima su na osnovu opservacije, intervjua, raspoložive dokumentacije, primenom stručnih znanja i metoda, došli do zaključka da bi novo odvajanje deteta moglo da donese štetne posledice u vidu psihopatoloških promena, te su, pri činjenici da tužilac poseduje sve potrebne roditeljske kapacitete da u punoj meri brine o detetu, štiti njegova prava i interese i obezbeđuje mu sve uslove za pravilan psihofizički razvoj, zaključili da je u postojećim okolnostima u najboljem interesu deteta da bude povereno ocu. Okolnost da je u izveštaju Centra za socijalni rad ... navedeno da je dete u spontanom razgovoru izjavilo da želi da živi kod mame, nije od uticaja jer mal. VV nije u uzrastu kada je sposobna da formira mišljenje u smislu člana 65. Porodičnog zakona (u vreme presuđenja mal. VV je imala 5 godina). Nalazima stručnih ustanova nije kompromitovana roditeljska podobnost majke. Međutim, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja i rizik od štetnih posledica ponovnog odvajanja, koji nesumnjivo postoji, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu deteta da bude povereno ocu. Ovim se ne dovodi u pitanje privrženost majke detetu na koju se ukazuje u reviziji, niti se tužena „kažnjava“ što je napustila supruga, već je odluka o poveravanju zasnovana na okolnostima konkretnog slučaja i najboljem interesu deteta.

Naime, nalaz veštaka i zaključci suda su zasnovani na činjenicama da je odlaskom tužene došlo do separacije između nje i deteta i nakon što je počela da radi, a što je po njenom izboru bilo na veoma niskom kalendarskom uzrastu deteta, a potom i po njenom odlasku od kuće, došlo je do toga da su potrebe deteta zadovoljavane od strane ostalih članova domaćinstva sa kojima je usled toga uspostavljen blizak odnos kakav i danas postoji i zbog čega je mal. VV vezana za oca i za babu i dedu po ocu koji su brinuli o njoj dok je majka radila i kada je napustila porodično domaćinstvo. Mal. VV se dobro adaptirala i uspešno funkcioniše među članovima domaćinstva i u vršnjačkoj grupi, pa ceneći navedeno i posebno rizik novog odvajanja na njen pravilan i potpun psihofizički razvoj, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da mišljenje veštaka primedbama tužene nije dovedeno u sumnju i da novo veštačenje na iste okolnosti nije bilo potrebno. Pri tom, drugostepenom odlukom je pravilno ocenjeno da navodi tužene o krivici za separaciju nisu od značaja za diskvalifikaciju roditeljske podobnosti tužioca, koji je u svemu adekvatno vršio roditeljsko pravo od prestanka zajednice.

Suprotno navodima revizije, cenjena je činjenica da je mal. VV niskog kalendarskog uzrasta koji je karakteristično vezan za majku. Međutim, imajući u vidu da su potrebe koje u tom periodu primarno zadovoljava majka uspešno i adekvatno zadovoljili ostali članovi porodice koji o tome brinu o najranijeg uzrasta, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je u konkretnoj situaciji najbolji interes mal. VV da bude poverena ocu. Veštaci su se na ročištu izjasnili da je za dete urasta 2-5 godina primarna stalnost, trajnost i stabilnost uslova u kojima živi. Ovim se, suprotno navodima revizije, ne dovodi u sumnju utvrđena činjenica da su oba roditelja adekvatnih roditeljskih kompetencija i podobni za samostalno vršenje roditeljskog prava i u tom smislu motivisani i da oboje poseduju adekvatne stambene i materijalne uslove. Međutim, najbolji interes deteta je pravni standard koji se sastoji od nekoliko elemenata procene, ne samo uzrasta već i adaptacije deteta, emotivnih i razvojnih potreba, te kapaciteta roditelja da tim potrebama adekvatno odgovore. U ovom slučaju, procena elemenata najboljeg interesa je pravilno izvršena utvrđivanjem da dete treba poveriti ocu.

Neosnovano se revizijom osporava odluka o modelu uređenja ličnih odnosa majke i deteta u pogledu lokacije preuzimanja i vraćanja deteta ocu. Pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da je model koji je predložen od strane veštaka u najboljem interesu deteta jer odgovara trenutnim prilikama na strani učesnika u ovom porodičnom odnosu. Pri tom, drugostepeni sud je pravilno zaključio da je majka dužna da snosi troškove odvođenja i dovođenja deteta jer je promenila mesto zajedničkog prebivališta po sopstvenom izboru. Usvojeni model će omogućiti razvijanje bliskog i emotivnog odnosa majke i ćerke, nesumnjivo potrebnog za pravilan psihofizički razvoj deteta, s obzirom na to da će se viđanje odvijati u domaćinstvu tužene, dakle, bez prisustva članova domaćinstva tužioca i to dva puta mesečno u trajanju od četvrtka do nedelje.

Imajući u vidu potrebe poverioca izdržavanja i mogućnosti dužnika, te visinu minimalne sume izdržavanja kao javno dostupni podatak (koja je za avgust 2016. godine kada je doneta prvostepena presuda iznosila 24.178,00 dinara, prema rešenju nadležnog ministrstva od 01.08.2016. godine) pravilno je doprinos tužene izdržavanju deteta utvrđen u visini od 10.000,00 dinara. Sudovi su cenili prilike stranaka, zaradu, troškove ishrane i režija i odluku o visini doprinosa doneli pravilnom ocenom kriterijuma određivanja izdržavanja propisanih članovima 160-163. Porodičnog zakona.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić