Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 463/17 od 21.09.2017. godine, žalba tužene je odbijena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1128/14 od 27.06.2017. godine, u usvajajućem delu i delu odluke o troškovima postupka, potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude reviziju je blagovremeno izjavila tužena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u braku parničnih stranaka rođen je mal. VV ... godine. Brak je razveden 2011. godine, a mal. VV je poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Vaspitačice mal. VV su u periodu od septembra do decembra 2013. godine više puta uočile fizičke povrede kod deteta, povodom čega je tim vrtića za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja koji je mal. VV pohađao, obavio razgovor sa tuženom dva puta i pružio joj savetodavnu pomoć, ali su kod deteta i nakon toga uočavane povrede. Predškolska ustanova je o tome obavestila policiju i Centar za socijalni rad Grada ..., koji je uputio tužioca da pokrene postupak za izmenu vršenja roditeljskog prava. Tužilac živi sa dva sina iz prvog braka, GG koji ima 20 godina i DD koji ima 16 godina u stanu površine 57m2 koji je dobio na korišćenje od oca, a od 08.07.2014. godine sa njima je i mal. VV jer je tužena u Centru za socijalni rad potpisala saglasnost da dete bude kod oca do pravnosnažnog okončanja postupka. Tužilac je zaposlen u ... i ostvaruje zaradu od oko 45.000,00 dinara, radi u smenama, a kada je na poslu mal. VV čuvaju starija braća i baba i deda po ocu. Tužena sa sadašnjim suprugom i mal. kćerkom živi u svojoj kući u ... . Nije zaposlena, a u svojini ima stan u ... od kog ne ostvaruje prihode. Suprug tužene je zaposlen i ostvaruje zaradu od oko 40.000,00 dinara mesečno. Mal. VV je učenik drugog razreda osnovne škole i za zadovoljenje njegovih potreba mesečno treba izdvojiti iznos od 12.000,00 dinara. Prema nalazu i stručnom mišljenju veštaka Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, mal. VV je urednog ranog psihomotornog razvoja, a aktuelno se registruju teškoće u vidu funkcija pažnje, što roditelji deteta ne prepoznaju, a što dovodi do neadekvatnih vaspitnih metoda. Mal. VV se adaptirao na uslove boravka kod oca i ima razvijene odnose emocionalne privrženosti i oslanjanja na oca i braću u zadovoljavanju sopstvenih potreba. Mal. dete izražava želju za učestalijim viđanjem sa majkom i želju da živi sa majkom, ali se takva njegova želja bazira na aktuelno restriktivnim kontaktima sa majkom tokom kojih je oslobođen obaveza, a usmeren na prijatne i stimulativne aktivnosti. Tužilac pokazuje motivisanost za brigu i staranje o detetu, primenjuje vaspitne postupke u okvirima konvencionalnog, postavlja jasne granice i pravila u vaspitanju, pri čemu je moguće rigidnije zastupanje vaspitnih stavova uz rizik neuvažavanja specifičnosti razvojnih potreba dečaka i nepotpun roditeljski angažman. Kod tužene je u kritičnom periodu bila smanjena fleksibilnost na planu vaspitnih postupaka, i snižena samokontrola ponašanja, a sada je izražena minimalizacija ranijih neadekvatnih oblika ponašanja prema detetu, zbog čega su veštaci smatrali da joj treba savetodavna podrška od strane Centra za socijalni rad. Prema nalazu i stručnom mišljenju Centra za socijalni rad Grada ..., u najboljem interesu mal. VV je da bude poveren tužiocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da sa tuženom održava lične odnose kao u izreci nižestepenih odluka.

Na utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i to članove 6. stav 1, 77. stav 3. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, kada su mal. VV poverili tužiocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Odluka o doprinosu za izdržavanje je doneta pravilnom primenom člana 160. Porodičnog zakona, a odluka o načinu održavanja ličnih odnosa pravilnom primenom člana 61. stav 1. Porodičnog zakona, uvažavanjem predloga Centra za socijalni rad.

Revizijom se osporava utvrđeno činjenično stanje (isticanjem da za tvrdnje o nasilju ne postoji ni jedan dokaz, da vaspitačice nemaju neposredna saznanja, već tvrdnje baziraju na rečima deteta od četiri godine), što u revizijskom postupku nije dozvoljeno, po članu 407.stav 3. ZPP (osim u slučaju iz člana 403. stav 2. i to ako je posebnim zakonom propisano, ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka i ako je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka, što ovde nije slučaj). U pogledu korišćenja sadržine službene beleške PU u Novom Sadu od 07.07.2014. godine, ne radi se o nedozvoljenom dokazu kojim je prekršena pretpostavka nevinosti, kako neosnovano tvrdi revizija, pošto sudovi nisu tuženoj na teret stavili izvršenje krivičnog dela, već su sadržinu službene beleške citirali i cenili u sklopu ostalih izvedenih dokaza. Radi se o izjavi koju je tužena dala pred policijskim službenikom 7.07.2014. godine, u kojoj je priznala da usled nemogućnosti da savlada teškoće u vaspitanju deteta, pribegava fizičkom kažnjavanju.

Drugostepeni sud je pravilno zaključio da, uprkos tome što su kroz nalaze i stručna mišljenja veštaka i organa starateljstva, razmotrene i pozitivne strane odnosa tužene prema mal. VV, konačno su obe institucije – Centar za socijalni rad i Klinika za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine, predložile da roditeljsko pravo samostalno treba da vrši tužilac, zbog čega se u reviziji neosnovano iz konteksta izvlače delovi stručnih nalaza koji pozitivno opisuju tuženu, te potencira želja deteta da živi sa tuženom. Nesumnjivo je da vaspitanje deteta sa poremećajem u pažnji zahteva pojačan roditeljski napor i predstavlja izazov usled sklonosti deteta ka socijalno neprihvatljivom ponašanju, međutim, do sada ispoljene reakcije tužene nisu bile adekvatne, što je prouzrokovalo detetovu dalju neposlušnost. Imajući u vidu da je veštačenjem utvrđeno da je želja deteta da živi sa majkom posledica okolnosti da dete retko viđa majku i da je tokom kontakata oslobođen obaveza, te da tužena još uvek nije svesna neadekvatnosti svog vaspitnog pristupa (što je ne čini trajno nepodobnom za samostalno vršenje roditeljskog prava), ocena svih elemenata koje čine pravni standard najboljeg interesa deteta upućuju da u akutelnim okolnostima, mal. VV treba da bude poveren ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz liberalizaciju ličnih odnosa sa majkom, zbog čega je pravilno izmenjena prethodna odluka o vršenju roditeljskog prava, odluka o doprinosu dečijem izdržavanju i održavanju ličnih odnosa.

Odluka o troškovima je doneta pravilnom primenom člana 207. Porodičnog zakona.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić