Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 44.800,00 dinara (stav peti izreke).

Apelacioni suda u Beogradu, presudom Gž4 86/15 od 13.01.2016. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P4 66/14 od 08.10.2015. godine, u stavu prvom, drugom i petom izreke (stav prvi izreke). Preinačio je presudu Višeg suda u Beogradu P4 66/14 od 08.10.2015. godine u stavu trećem i četvrtom izreke, tako što je obavezao tuženog da isplati tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca, fotografije „...“, bez naznačenja imena ili pseudonima autora iznos od 10.000,00 dinara i javnim saopštavanjem navedenog dela u nepotpunoj formi iznos od 10.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 08.10.2015. godine pa do konačne isplate, dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužoca preko navedenih iznosa a do iznosa dosuđenih prvostepenom presudom, za iznose od još po 31.500,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, u preinačujućem delu stava drugog izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi je blagovremeno podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'' br.72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), pa je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je autor fotografije „...“, koju je tuženi neovlašćeno saopštio na internet sajtu ..., 04.11.2013. godine, kao ilustraciju teksta pod naslovom „...“. Fotografija je saopštena u nepotpunoj formi, znatno isečena sa gornje i donje strane. Na fotografiji je prikazan pevač ... sa gitarom, kao ilustracija teksta pod naslovom „...“, bez naznačenja imena ili pseudonima autora. Tuženi je navedenu fotografiju dobio od Pi-ar službe benda „...“ radi najave koncerta. Iz pregleda minimalnih cena fotografija „ULUPUDS-a“ utvrđeno je da fotografija ima vrednost 40 poena, odnosno ... evra (1 poen = ... evro), te da se u konkretnom slučaju cena uvećava za 200% zbog globalnog korišćenja fotografije za period od godinu dana. Prema kursnoj listi važećoj na dan presuđenja 08.10.2015. godine 1 evro je iznosio 120,18 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i to odredbe člana 15, 17, 20. i 30. Zakona o autorskim i srodnim pravima („Sl. glasnik RS“, br.104/09, 99/11, 119/12 i 29/16-US), kada je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, zato što je tuženi povredio imovinska i autorska prava tužioca, tako što je na internet stranici ..., neovlašćeno javno saopštio autorsko delo tužioca, fotografiju „...“, bez njegove saglasnosti učinivši na taj način dostupnim javnosti, na način koji omogućava pojedincu pristup toj fotografiji, bez ovlašćenja tužioca i plaćanja naknade, a bez označenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, u nepotpunoj formi.

Međutim, odlučujući o visini naknade nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava autora, drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i to član 200. Zakona o obligacionim odnosima - ZOO („Sl. list SFRJ“ broj 29/78, 39/85, 45/89, 57/89 i „Sl. list SRJ“, broj 31/93), zbog čega je u tom delu preinačio prvostepenu presudu i tužiocu na ime pravične naknade nematerijalne štete zbog povrede moralnog prava tužioca kao autora javnim saopštavanjem njegovog autorskog dela, bez naznačenja imena ili pseudonima tužioca kao autora, kao i saopštavanjem dela tužioca u nepotpunoj formi našao da pripada iznos od po 10.000,00 dinara za svaku od ovih povreda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, obzirom na utvrđene okolnosti pravilan je zaključak drugostepenog suda o dosuđenoj visini naknade nematerijalne štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštavanjem autorskog dela tužioca, bez naznačenja imena ili pseudonima autora i u nepotpunoj formi fotografije „...“, imajući u vidu da je drugostepeni sud vodio računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, kao i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom u smislu odredbe člana 200. stav 2. ZOO. Dakle, pravilno je odbijen tužbeni zahtev do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom, odnosno za još po 31.500,00 dinara.

Kod ovako pravilno utvrđene visine naknade u iznosu od po 10.000,00 dinara, nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, pri čemu nije neophodno dalje detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP, bez obzira na ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u pogledu visine dosuđene naknade.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić