Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima radnog mesta „...“, za koje je pored ostalog Pravilnikom tuženog predviđeno da obavlja i poslove ... i druge poslove po nalogu rukovodioca radne jedinice, tehničkog direktora i direktora. Nakon upozorenja tuženog od 31.07.2015. godine na postojanje opravdanih razloga za otkaz ugovora o radu, tužiocu je rešenjem tuženog od 01.12.2015. godine otkazan ugovor o radu, jer je dana 02.06.2015. godine u toku radnog vremena koje je od 07,00 do 15,00 časova, oko 13,00 časova uočen od strane svog neposrednog rukovodioca da obavlja privatne poslove koji nisu u opisu poslova i zadataka na poslovima ..., kao i da u periodu od 27.05.2015. godine pa zaključno sa 30.07.2015. godine, prilikom obavljanja poslova na kojima je raspoređen, nije nosio zaštitnu opremu i to: cipele sa gumenim rebrastim đonom i dvodelno radno odelo koje mu je dato na upotrebu, što sve predstavlja otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 4. Zakona o radu.

Ocenjujući zakonitost osporenog rešenja u postupku pred sudom je utvrđeno da je tužilac dana 02.06.2013. godine zatečen van prostora svog radnog mesta, da je nakon upozorenja da ne obavlja poverene poslove rekao da će se vratiti na posao što u daljem nije učinio, kao i da je poslove ..., košenja trave trimerom, obavljao bez odgovarajuće zaštitne odeće i obuće koju je zadužio, zbog čega je bio pozivan na razgovor kod neposrednog rukovodioca i direktora i upozoravan u više navrata na obavezu da ova zaštitna sredstva koristi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava osnovano zaključili da opisano ponašanje tužioca na radu u navedenom periodu predstavlja povredu radne obaveze propisane ugovorom o radu i otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 4. Zakona o radu, iz kojih razloga je tužbeni zahtev tužioca pravilno odbijen u celosti kao neosnovan.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Odredbom člana 179. stav 2. tač. 1. i 4. Zakona o radu (Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu – „ („Službeni glasnik RS“ broj 75/2014) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze i ako ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu.

Odredbom člana 8. Pravilnika tuženog o bezbednosti i zdravlju na radu, propisano je pored ostalog da je zaposleni dužan da namenski koristi sredstva za rad i opasne materije, da koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da se sa njima pažljivo rukuje da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje drugih lica.

Aneksom broj 1 ugovora o radu 26.01.2015. godine predviđeno je da se zaposlenom može otkazati ugovor o radu zbog skrivljenih povreda radnih obaveza utvrđenih članom 10. stav 2. tačka 1. (nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza) i nenamenskog korišćenja obezbeđenih sredstava ili opremu za ličnu zaštitu na radu (stav 2. tačka 4.).

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje u kontekstu navedenih odredbi zakona i drugih akata, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu, jer je učinio povredu radne obaveze predviđene ugovorom o radu i odbio da koristi obezbeđena sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, što predstavlja otkazni razlog predviđen citiranim odredbama zakona i ugovora o radu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navode revizije tužioca da je tuženi bio u obavezi da spreči svaku vrstu rada koja predstavlja neposrednu opasnost za zaposlene i obezbedi kontrolu upotrebe poverenih ličnih zaštitnih sredstava, pa nalazi da je tuženi, kao poslodavac izvršio tu svoju obavezu, jer je u postupku utvrđeno da je tužilac zbog nekorišćenja zaštitne opreme pri radu, bio pozivan na razgovor kod neposrednog rukovodioca i više puta upozoravan na obavezu da zaštitna sredstva koristi. Ostalim navodima revizije se osporava zakonitost raspoređivanja tužioca na poslove ..., pa ovaj sud ukazuje revidentu na odredbe člana 2. aneksa broj 1 ugovora o radu, kojim je u opisu posla koje treba da obavlja tužilac na radnom mestu „...“, pored ostalog predviđeno i da obavlja i druge poslove po nalogu rukovodioca organizacione jedinice, tehničkog direktora i direktora. U konkretnom slučaju radilo se o poslovima održavanja parka, odnosno košenja trave trimerom, to su poslovi ..., a za koje poslove je tužilac zadužen ugovorom o radu.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić