U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede na koje se neosnovano revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac koji je diplomirani inženjer tehnologije, po ugovoru o radu br. ... od 25.11.2004. godine obavljao je poslove samostalnog stručnog saradnika za zaštitu životne sredine u Odeljenju zaštite životne sredine, bezbednosti i zdravlja na radu i protivpožarne zaštite u Službi opštih poslova. Usled uticaja svetske ekonomske krize, kod tuženog je došlo do smanjenja obima proizvodnje u 2009.godini za više od 35% u odnosu na 2008.godinu, zbog čega je nastala potreba za smanjenjem broja zaposlenih na neodređeno vreme sa 419 koliko ih je bilo u decembru 2008.godine na 391 u januaru mesecu 2010.godine. S tim u vezi donet je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova 22.02.2010. godine, kojim je ukinuto radno mesto na kome je tužilac bio raspoređen, a poslovi tog radnog mesta pridodati su poslovima šefa Odeljenja zaštite životne sredine. Kako nije postojala mogućnost premeštaja tužioca na druge poslove, a ni mogućnost prekvalifikacije, tužilac je rešenjem direktora tuženog br. ... od 05.03.2010. godine proglašen tehnološkim viškom, a ugovor o radu mu je otkazan i utvrđen prestanak radnog odnosa sa 08.03.2010. godine, uz isplatu odgovarajuće otpremnine. U postupku je dalje utvrđeno da je tuženi u periodu koji je prethodio donošenju pobijanog rešenja, zbog povećanog obima posla, sa više lica iste stručne spreme koju poseduje i tužilac, zasnivao radni odnos na određeno vreme, kojima je istekom roka na koji su ugovori zasnovani radni odnos prestao pre donošenja pobijanog rešenja. Neka od tih lica su počev od 01.01.2011. godine, zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja,pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 179.tačka 9.,153-158 i 182.Zakona o radu, kada su zaključili da je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu i odbili njegov zahtev za poništaj rešenja o otkazu i vraćanje na rad. Za svoje odluke dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 22.02.2010. godine, ukinuto je radno mesto na kome je tužilac bio raspoređen, a njemu se nije moglo obezbediti obavljanje drugih poslova kod poslodavca, zbog čega je za njegovim radom prestala potreba i nastao osnov iz člana 179.tačka 9. Zakona o radu,za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu. Tužiocu je isplaćena otpremnina iz člana 158. navedenog Zakona, pa je pobijano rešenje o otkazu zakonito. Pritom tuženi nije bio u obavezi da donosi program rešavanja viška zaposlenih jer je zbog tehnoloških,ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za radom manje od 10% zaposlenih (član 153. stav 1.tačka 2.ZOR-a).

U periodu koji je prethodio donošenju pobijanog otkaznog rešenja tuženi je (zbog povećanog obima posla), primio u radni odnos na određeno vreme nekoliko zaposlenih koji su imali istu stručnu spremu kao tužilac,ali je njima radni odnos prestao istekom roka na koji je zasnovan,pre donošenja tog rešenja.

Ta činjenica kao i prijem zaposlenih posle 01.01.2011. godine, nije od uticaja na drugačije presuđenje, jer tužena u roku od 6 meseci od dana prestanka radnog odnosa tužiocu nije zaposlila drugo lice za obavljanje istih poslova, niti je po nekom drugom osnovu angažovala nove zaposlene u tom periodu.To ukazuje da tuženi poslodavac nije prekršio zabranu prijema novih zaposlenih u roku od 6 meseci od dana prestanka radnog odnosa, (član 182.), pa nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava utvrđeno činjenično stanje što ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić